Prosvetni glasnik

312

НАУКА

И НАСТЛВА

хлеба има (поред оне количпне масти) још и 81*42 гр. беланчевине и 852-29 гр. угљен-хидрата, а то су мере, које далеко премашају физиолошку потребу детињег организма у томе добу. Као што смо видели, дете пз основне школе треба око 60 грама беланчевпне, а око 170 гр. угљен-хидрата дневно, па према томе би морало асимиловати преко своје физиолошке потребе: беланчевине 21 гр. или за ВЗ°/ 0 угљен-хидрата 680 ,, „ ,, 400°/ о — дакле беланчевине за '/ 3 , а угљен-хидрата 5 иута више него што би их тело физиолошки требало. Да тако огроман вишак — нарочито угљен-хидрата — не би телу и његовим физиолошким радњама ни помагао ни годио, него да би им, па против, још шкодио, сасвим је ласно разумети. И ако је, дакле, хлеб једна од најбољих врста хране биљнога порекла; и ако је он баш тога ради основа исхрани људскога рода: ипак није такога састава, да сам за себе може правилно подмиривати све потребе детињег организма. Бар деци треба поред хлеба и друге биљне храие нружати и хране животињског порекла. Најпосле, да споменем још и ово. Искључиво биљна храна није баш ни за одрасле, а камо ли за децу. Деца требају сразмерпо много беланчевиие, а биљна је беланчевина махом тахшга састава и у биљци тако смештена, да се теже вари и асимилује, него беланчевина животињског порекла. Сем тога има још у биљкама читав низ белапчевини сродних азотних једињоња — управо подврста беланчевине — које се бапт никако у телу пе могу употребити. Ако би, дакле, у којој биљној храни по анализи п било довољно беланчевине, ипак она не би могла толико залећи, да подмири све потребе, јер по своме саставу ие одговара беланчевини и азотним једињењима животињског порекла. С тога су сви физиолози у томе сагласви, да за исхрану човека најбоље одговара храна, у којој је бар '/ 3 оне количине беланчевине, која му је физиолошки аотребна, животижког иорекла. А кад се то иште за исхрану одрасла чељадета, онда је сасвим ираведно, да још више вреди у случајевима, где је реч о исхрани деце. iv. закључци Ако сте пажљиво пратили сва моја излагања, могли сте и сами доћи до закључка, да је храна наше деце у основној школи жичког

и студеничког среза, како нам се у овим иодацима ириказује, и оскудна и лоша, те да ирема томе никако не одговара задаИама и иотребама детињега тела у томе добу. Главни недостаци и највеће мане су јој ове: 1. Што је и сувигт једнолжа, — т. ј. и нореклом и начином прераде увек тако иодједиака, да даје веома мало промене, — да, дакле, веома мало дражи живце па јачи и енергичнији рад. Управо се може рећи, да та деца готово искључиво живе о сухом хлебу са врло мало зачина (махом лука) као вештачке дражи. 2. Што је тај хлеб и по пореклу и по начину мешње и пецива махом лошије врсте. 3. Што и оно мало додатака уз таки хлеб није т. з. готовац — т. ј. јело, које се свеже готовило (кухало, иекло и т. д.), те топло јело, него сиров ироизвод. 4. Што је кабаста, т. ј. што деца од ње уносе у тело (ио запремини и тежини) тако велике масе, да њима терете органе за варење. 5. Што по количини најглавнијих својих саставних делова — беланчевине, масти и угљен-хидрата — не одговара физиолошким задаКама и иотребама дечјег тела. Неланчевине и масти је мало, а мањак беланчевине пе може се сувишком угљен-хидрата надокнадити. Тај мањак беланчевипе је тим озбиљнији, што је готово сва беланчевина те хране биљнога порекла. Прве четири од ових мана оценио сам бар у главнијим нотезима — већ у И. одељку ове расправе, упућујући донекле вашу пажњу и на њихове последице. Остаје ми, дакле, још да у том истом правцу проценим и последњу, — т.ј. питање: како надетињи организам дејствује храна, која је оскудна беланчевином п машћу, а богата угљен-хидратима, и како би се наша храна у томе правцу могла поиравити? Рекао сам већ, да човек за време свога телесног развитка треба размерно више свих главних саставних делова хране — а нарочито беланчевине. У томе се особито одликује прво доба детињства, где је тај развитак најживљи, али и касиији одел>ци младости — нарочито време школовања ■—- показују тај исти тии. г Јзаци, дакле, морају имати у храни више беланчевине и масти него одрасла чељад, а ми смо видели, да је храна наших ученика баш у томе оскудна. Ђеланчевином оскудна храна није храна за децу, и гдегод се на то не пази, ужаспо се греши. „Ништа се тако не свети развитку и