Prosvetni glasnik

настлва

319

онда у Србнји, као што сал вели на номенутом месту (стр. 4.) Кад је нронао нрви устанак, нронадо је за време и све оно, што се урадпло за оннх десетак :одина око просвете а иа оспивању основних шкода. Скоро за две године настаје опет мрак у ногледу ширења писмености у основним школама. II. Основне шкоде после другог устанка Кнез Милош у време свога рада, на тековини срнскпх нрава као вазал султанов, коме ни најосновнија нрава још не беху потнуно нрнзната од стране Порте, није могао отворено радити на подизању јавних школа. Тај посао Милош нпје могао радити све до 1830. г Тек те године султан је признао и одобрио Србима да могу у ослобођепој Србији подизати и отваратн јавие школе. То право дато је Мнлошу н Србији хатишариФОм од 7. ребјул-јељеља 1246. годипе (од 8.-10. октобра 1830. год,). Тамо се између осталога одобрава: „Слобода бо„гослуженија; внутрење правленије, присаједине„није отронути нредјела; нресјецање данка... сло„бодазаводитп печатњекњига, болницеи школе нтд. И ако не беше одобрено од стране Иорте, опет је основних школа било и пре 1830. године. Бнло их је одмах по ослобођењу 1815. год. Данас већ има података да је постојала основна школа у Јагодини и Остружници, и то већ у месецу октобру 1815. годнне. У јагодинској основној школи био је учнтељ Стојадип ДимитријевиЛ, родом из Неготина. У то време није му било више од 17 година. Он је био манастирски ђак у Горњаку, и тамо је за време првога устанка научио читати и писати. У Јагодини је остао пуних 14 година, на јс носле дошао у Паланку. 0 њему има и коидунт-листа из 1835. године. Никола НиколајевиЛ, остружнички учитељ, био је врло кратко време тамо, јер већ почечком 1816. отиде за кне?кевог иисара. 1 ) Београдска основна школа, иодигнута за време првога устанка, остала је и за време тешких дапа 1814. године. Други устанак затекао је у њој само једног учитеља. То је био .Аесковчанин Јован ПавловиЛ. Не знам нз кога узрока, тек ои 1818. године беше остао без службе и мољаше 4. августа исте године кнеза да се врати у службу. У тој молби својој самнише: „Ја сам старнном нз Ље„сковца, а женом сам нз Ужицја па имам и ') Оиај Николаотац је Косте НџколајевиИа, нисца »Сриских Комнеиа* у Гласницима Сри. Друштва књ. XII и XIII и „Критичког иокушења у иериоду од првпх седам векова србске историје* у Летопису Матиде књ. 103. и 112. Оп је био учитељ и за нрвог устанка у Осружиици. просвктни гдасиик 1899. г.

„троје мале дјечице, а не знам други занат само „књигу от малена есам учио, и тако све учитељ „есам бпо више от 30 година, мало учитељ бно „сам и во ужицу и у Јагодину и па много места". Јован је после ове молбе, по паредби кнеза, опет враћен за учитеља. Како је Београд био најзнатнији град у целој тадашњој Србији, то се види да он ночиње брже корачати од других градова у погледу нодизања разиоврсних школа па и основних. Од 1819. године норед горе номенуте школе, у којој је радио Јован Павловић, отворена је још једна школа. У њу је дошао за учгггеља Мијаило ПиколиК-Ресничапан. Овај Мијапло свршио је науке у Аустрији. Београд је у погдеду отварања и напредовања основних школа и даље напредовао. 1824. год. број ученика у школп Мијаила Ресничанина тако се умножио, да се школа морала иоделити на два одељења : на млађу и старију класу. У млађој класи остао је и дал^е Мијаило Ресничанин, а за старију дошао је Мијаило Борисављевић, учитељ, којм •је до тада радио у Рипњу, па оставио рипањску школу с тога, што му Београђани дадоше већу нлату. Крајем 1825. год. у другу школу, по свој прилици трећу за Београд, дошао је Петар РадосављевиК. У Чарапићевој буни учествовали су оба горепоменута учитеља Мијаило и Петар, који су носле априла 1826. год. замењени другим учитељима, и то Томом Соларом и Константином Заком. Доцније је дошао н трећи учитељ ЈовановиК. У осталим крајевимм ондашње Србије такође је било основних школа и учителл. Тако у Смедереву био је учптељ Михаило СтарчешЛ, којиЈе пре тога био писар, а године 1823. актом кнежевим премештен из Смедерева у пожаревачку школу за учитеља. 1 ) Око ноловине 1827. год. били су у Јагодини Сгојадин ДимитријевиК и Јован РадисављевиЛ; у Чачку Ђорђије 1 .); у Карановцу Пантелија, а у Смедереву место Мијаила Старчевића налазимо већ ове годиие тројицу и то Ђорђа ПоиовиКа, као учитеља „сгарнје класе", Живка ВељковиКа, као учитеља „млађе класе", и Еонстантина ПоаовиКа, „грчког учитеља". 2 ) Још рапије, између 1821. и 1823. учнтељевао је у Ћуприји неки Тзорђе. Осим тога осиовне школе носле 1827. годипе ностојаде су у Крагујевцу, Ваљеву, Рипњу, Сибници, Великој Дрепови, Чумићу, Шапцу, Глоговцу на Дрини итд. ') Ђук ПетровиК и II. ПетрочиК »Грађа аа историју Краљевине Србије II књ. стр. 412—413. 2 ) Највећи део грађе за шкоде Мидошевог времена црнео сам из књиге Мите ИетровиКа: »Фипансије и установе обновљене Србије® књ. 1.

41