Prosvetni glasnik

ОЦЕПЕ II

ПРИКАЗИ

327

угледно место у школскпм читаикама. Али великога васпитиога значаја радн, који басне пмају, нотребноје омдадиин ставнтп на расположеше већи пзбор басаиа, но што се то може учинити школским читанкама, у којима мора бити разноврснога материјала за штиво. Овогарадисе и мимо читаику снремају нарочити зборници басаиа, лено нробраннх, да и обликом и нредметом буду нодесне за младеж. Ми се не можемо иохвалити великим бројем оваквнх зборника за омладину, али се не можемо ни нотужити иа оскудицу басана, подесиих да послуже омладинн као ваљаио штиво. И ако растуреие ио миогим књигама и листовима, оиетје код нас у обнљу и иародиих и уметничких басана. Зрнићева је заслуга, што се тај растуреии, а драгоцеии матернјал за штиво омладннп ево иочиње систематски прикупљати и сређивати. Још пре две године Зрнић је био учинио срећаи оглед: да у нарочитој књижици прикуии иајодабраније басие п пародие и уметннчке, у прози н стиху, и да тако помогне омладини, да може врло лако доћи до пајбољих басана, и нашнх и страних. Овај његов оглед био је врло предусретљиво примљен, чему је сведок поред осталога и то, што су за непуне дне године растуреие неколике хиљаде примерака ове збирке. Ова нова збирка басана Л. Зрнића још је п боља од ирве: потпунпја је и сређенија. У њојјо пешто мање од сто педесет басана: народних, из збирке В. Врчевића, и уметничких: од Доситија, Љ. Ненадовића, Змаја, Крилова, Љфонтена, Лесинга и Езона. Највише је унето Доситијевих басана — четрдесет и једна, и народних — тридесет и шест, а најмање Езопових — иет. Басие су сређене по писцима: ирво су народне, па уметничке, и то овим редом: прво Доситијеве, па Љ. Ненадовића, Змајеве, Криловљеве, ЛаФонтенове, иа Езонове. Пред сваким циклусом басана је лик дотичнога писца, односно скупљача, с кратким поменима о његову животу и раду. 0 В. Врчевићу и о нашим књижевиицима, чије су басне ушле у ову збирку: Доснтију, Ненадовићу н Змају, ови су иомени непгго потпунији, а о странцима: Крилову, ЛаФОнтену, Лесннгу и Езопу они су сасвим краткн, — по неколико редака. Избор басана доста је ерећно извршен, нарочито прн уношењу народних, Љ. Ненадовића и Доснтпјсвпх басана. Ове су махом такве, да ће пх деца н леио разумети н лако нримити ноуку која се у њима казује. Неке ће од њих, нарочито оне у стиху, и с великим уживањем читати и учити их на нзуст. Али има их, и ако ие у веЛикоме броју, цросввтии гласпиц 1899. г.

које није раљало уносити у ову збирку омладини намењену. То су парочито оне од Лесинга. Оне су иначе без замерке, али су за младеж сувише нејасне, а н поука је тако изкасана, да је млади читаоци ових басана неће моћи уочити и схватити без иарочитнх објашњега кога старијега. Не чини нам се на своме месту и то, што су овамо унете и нокоје басне, које су већ унотребљене у чнтанкама или другим којим књигама за младеж, иа су тамо у лепшем и за младеж падсснијем облику по што су у овој књизи. Не мислимо да их није ваљало овамо уносити из разлога, пгго су већ познате омладини, јер би на тај пачин ова збирка остала без најлепших басана, али нам се не чинн да је на своме месту уноснти их овамо у неподеснијем руху, ио што је оно у коме су оне већ нозиате чнтаоцима ове збирке. Указујемо, примера ради, на неке од њнх. Тако ЛаФОнтенова басна Две козе, знатно прерађепа и унрошћена , употребљена је у читанци за другн разред осн. школа. Тамо нема онога краткога и непотпунога, а и непотребнога, увода о козама у опште, већ је само иредетављен, кратко али живо у леноме и за децу занимљивоме облику, сам сукоб коза на брвну и последице њихова тврдоглавства. Поука је тако лепа изведена, да тако рећи и нехотпце приања за младе читаоце и ствара у њима уверење: да тврдоглави увек рђаво нрођу кад год један на другог наиђу. И ова лена прерада ЛаФонтенове басне није унета, већ је место тога нрилично сувоиараи превод оригинала, те је басна у облику, који је у иреводу добила, према ранијој иреради, п доста тешка за децу и прилично нејасна. Исто тако и Езопова басна Корњача и зец већ је употребљена у Новаковнћевој Српској читанци за ниже разреде гимназија и реалака, у лепој нреради Ј. Јурковића. Она је тамо нешто већа но што је у овој збирцџ, али је много разумљивија и запимљивија, те је овога ради ваљало употребити је у оној леиој преради, у којој је већ знају многи читаоци ове збирке. Некоје су басне у овој књизи илустроване. Ово ја за књигу ове врсте врло лепа и корисиа новина у нас. На овај начин књига ностаје још заиимљивија, младежи много држа, но да је без слика, на се овога ради боље и лакше иостигне оио, чему је књига намењена. За похвалу је и сразмерно јевтипа цена ове књпге. Она стаје једаи дпнар, а има десет штамнаних табака. Тонло препоручујемо ову збирку басана као врло леп иоклон ваљаним ученицима. Желимо да