Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

435

Факултети, треба послати на стране университете младе учене Србе, да се о државном трошку још више усаврше у својој струци, те да после иекодико година заузму празне катедре на српском университету. Пу биће и других студената који ће се о свом трошку слремати за наставнике университета; јер тек онда кад се отвори неки завод, могу се људи спремати за рад у њему. Могло би још бити питање: да ли ће бити доста слушалаца у српском университету ? — Број слушалаца у садашњим Факултетима, ио свој прилици, неће се смањити, а њих сад има доста у сва три Факултета (око 450 редовних). Позеато је да у иоследње време знатан број српских ђака учи медицину на страним университетима, и то неки о државном тропгку, неки о свом, а неки о трошку појединих срезова. Од њих би извесно већина слушала науке на српском университету; а к њима би дошли и други слушаоци који због недовољних средстава не могу да уче те науке на страни. Тако исто има, приличан број ђака који у туђим университетима или у духовним академијама изучавају теолошке науке; и они би већином прешли на српски университет. А њихов број увећао би се, кад би се законом прописало, да епископи, лроФесори Богословије, вероучитељи средњих школа, чланови духовних судова, окружни протојереји и пароси у ирестоници морају имати Факултетску спрему. Нема, дакле, опасности, да неће бити довољног броја слушалаца у српском университету. Ну могло би се запитати противно томе: да пеће бити сувише слушалаца (као у грчком университету, где има нреко 3000 слушалаца), .те да се не развије умни пролетаријат код нас? — До сад тога нпје било код нас, а није вероватно да ће га и после бити, кад се подигне университет. За сад има само правника много; алн не може се рећи, да их има сувише, јер кад би се у административну (нарочито нолицијску) службу примали само свршени правници, онда их не би било ни довољно. Али број правника ће се изиесно смањити, кад се отворе нови Факултети ; јер што више струка, то је већи избор могућан, те ће се тако свршепп гимназисти поделити на иет Факултета, и још ће неки ићи у Војну Академију и друге стручпе заводе. Број свршених Факултетлија ограничаваће и испити (докторски, дипломскн, државнп), који су већ сад знатно оштријн него што су били пре три годипе, а на университету биће још оштрији. — У осталом, од праве интелигенције, од учених и потпуно образованих људц не може бити опасности за државу н друштво, и њих никад нема сувише. За друштво су опасни недоучени и иолуобразовани, а страсни

људи, а необразовани људн слабо користе друштву. Потпуно образовани људи нису Фаватици ни у ком погледу, иити су анархисти, него то су необразовани или педовољно образовани људи. Наука ие квари људе, него их усавршује и облагорођава. То је доказано код свих образованих народа, и то је познато из исторпје човечапства. С тога греше они који тврде, да су школе ноквариле омладину, и да је просвета штетна по морални развитак народа. Утврђено је и статистички, да се престуии и злочинства у једном народу смањују у истој мери, у којој напредује просвета. И ово иде у прилог научноме образоваму, које најпотпуније даје университет, где проФессри преда.ју пауке слободно, по свом уверењу, и где слушаоци проучавају науке слободно, по свом избору. Ова слобода не може бити штетна за правпи и моралпи поредак, као што то потврђује многовековни рад најславнијих университета европских, које је походила омладина из свих држава европских и из других земаља. Учен човек, који истражује и проповеда праву, научну пстину, неће злоупотребити ту законом ујемчену слободу предавања; и академијски грађани, који теже за истим циљем, следоваће својим ироФесорима и у моралном ногледу. Тако је било до сад, и тако ће бити и од сад. Ко би друкчије тврдио, тај би, тим начином, сметао подизању Велике Школе иа ступањ университета, и тај не би учинио услугу својој отаџбини и своме народу. Познато је, да у туђим земљама најинтелигентнија омладина — а то су слушаоци университета — предњачи осгалој омладини у народу својим аатриотизмом и родољубљем. Тако нир. немачка је университетска омладина, тако рећи, обожавала прускога краља, који је пре 28 година ујединпо Немачку, а тако н његовога првога државника, који му је у том највише помагао. Али нису се немачки студенти задовољили само одушевљавањем за своју отаџбину и за сво.ј парод, него су многи од њих добровољно и у рату учествовали, и од њих је доста на бојном пољу и погинуло. А зар српска омладина не би то исто чинила у сличној прилици? Она ће то извесно н учинити, и то тим пре, што буде интелигентнија. Сраској Краљевини пајбоље и приличи да има српски университет, који ће бити средиште духовне културе не само за Србију, него и за целокупно Српство. Од народа југословенских и балканских претекли су нас у том погледу Хрвати, Грци и Румуни; а ако се не пожуримо, претећи ће нас и Бугари. Ово би могло довести у сумњу нашу надмашност над Бугарима у просветном погледу код 55*