Prosvetni glasnik

нлгка и настава

446

снази и вредности, док сиака све већа и дужа истина све внше ограничава вредност, величину и спагу човеко1!у, спуштајући га све више до непољне, безотпорне ствари у општем процесу бивања; отуд је права, частна истнна увек немила људима и она увек бива гоњена те се тешко и одржава, док је заблуда милија те се лакше и одржава, те заблуда лакше креће и одушевљава људе него праве и внсоке истине. Отуд свака велика истина и идеја само тако може добити снаге и издржати се међу људима, ако додмрује осећања људска, ако блажи болове и нодржава наде н тежње људске; отуд се маса нижих људи радије поводи за заблудама и више се одушевљава заблудама него високим, апстрактним истинама. 11о томе истина, највише и најплеменитије добро коме човек може тежити и које може иа земљи добити, најтеже се налази и добија и најтеже се одржава од свега другог; не само што врло мало људи могу тражити и налазити истину него врло мало људи и воле истину. Свест је велики терет којн слабе душе нижнх људн не могу да поднесу; отуда је и много теже живети свесио, управљати су у жнвоту по разуму и начелу него ио навикама и нагонима. Пошто је апстрактно мишљсње најмучнији, најнапорнији посао духа, и пошто се само све апстрактнијим, све вишим и дубљим мишљењем стварају све више и све племенитије Форме, то је и стварања Форама најтежи носао ума. И пошто се само апстрактним мишљењем долази до највншег разума, до најдубље истине, то много више треба напрезања да се нешто разуме него да се верује; вера је првобитна снага духа ; оиа најлакше постаје и одржава се и наЈтеже се ремети и распада, и велика већина нижих људи и не диже се у духу изнад добијене и наслађене вере у оно што и како ностоји. Тако од свега на свету разум се најтеже добија, најтеже иостаје и одр;кава се; он има да се бори са свима другим ранијим снагама и диже се и развија само савладавши све друго раније; он има да се бори и са прпродом и са друштвом, са временом и животом, против силе и ауторитета, против осећања и религије, против Фантазије и заблуда, протнв илузија, обмана и чула, и разум ремете и квари и све друге ствари и снаге, нредрасуде, заблуде и осећања, жеље, наклоности, страсти и еФекти, љубав и мржња, природни нагони, брига за лсивот, притпсак друнггва и времена, те је по томе од свега најтеже наћи истину, јер .је најтежа борба са заблудом, те се на ту борбу усуђују само узвишени поједпнцн, док вслика већина људи, уморена бригом и борбом за живот, не диже се пикад до ње.

10. Пошто је лепо нрвобитније од истине и по томе пошто га има више од истине те се лакше и добија и одржава од истине то је и уметничка радња, тражење и извођење лепога, много лакша од умне радње, тражења и извођења истине, то и уметности лакше постају и одржавају се него науке и ФилосоФИЈе, јер су ближе потрсбније и задовољавају иречу потребу велике већине људн него науке и ФилосоФије. Отуд уметности имају миого мање препона и непријатеља, те им много мање треба заштите од спољних онасности него наукама. Борци за разум и истину увек су бивали највише мучени и гоњенн и увек су са највише жртава искупљивали та највиша добра човекова, од Промстеја и Христа па за увек у свима временима историског живота човечапсва; истина и разум имали су увек највише да се боре са највише препона в непријатеља, били су увек окружени са највише опасносги, те их је увек и најтеже одржати од свега људског, те увек при свима потресима у друштву прво нестаје ФилосоФије и науке из живота, прво се губе разум и истина, јор за њих треба највећи број иовољних услова да би се могли одржати. ФилосоФија је биљка која расте и успева само на чистим, светлим висинама, која се гаји само великом негом и иапором људским; она нодивља у низинама живота или угине, њу прља ннжа атмоСФора пуна ниских, земаљским испарења људских. И међу уметностима производи архитектуре много се лакше одржавају него доцинјих осталих пластичких уметиости, које се брже кваре и раснадају. Па и дела и творевпне осталих уметиости лакше се одржавају него творевине науке и филосоФије; имена уметника и иесника живе кроз многе нараштаје, док се имена научника и филосоФа брзо заборављају. И међу самим наукама много лакше постају и одржавају се нриродне науке, јер су појави природе ириступни и обичиом уму људском и подмирују прече потребе живота него филосоФија и историја, које имају да откривају далеке узроке, да испитују нрошлост и будућност ствари а непосредних дата за то изучавање природа, спољна н чулна, нигде не даје човеку и што оне подмирују само далеке, највише потребе ума и потребу ту увек осећа само најмањи број људи; отуд је свака права ФилосоФија, која тражи основне принципе, далеке и дубоке узроке бивања и ствари, далеко од живота, јер се тешко одржава у њему, јер је мало повољних услова за њу у животу. Тако је и у области наука најтежи, највиши јер најдоцнији посао ума — ширење супротннх нраваца, идеја, метода а тако и оригиналиост појмова и идеја. Тако исто много је лакше појмити ранији простор