Prosvetni glasnik

464

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

сађено је било норед пута у два реда, попреко и дуж ади средииом баште у облику „Башта је за време приправиих радова претрпела осетну штету од бујиде, услед које неке српске п црногорске биљке пронадоше. Бујица је била у пеколнко и корисна што је показада да ћс ваљати нешто да се поради, те да се наша башта са стране југа и запада обезбеди од подобних сдучајева". „Лети 18801'одине 1 ) озиданаје стаклена зграда за подизање и чување иежнијег биља. Била су ископана и озидана и два бунара, на два краја баште. Али су на жалост врло плитко копана те им вода са многе шалитре, које свуд има у горњим слојевима на којима Београд лежи, пи за обичне домаће потребе не ваља а за поливање биља посве је шкодљива". Ти су бунари с тога били и напуштени а купована је дунавска вода на саку ради заливања биљака. Ношто су припремни радови били свршени, приступило се засађивању биљака (1881 г.) и распоређивању бнљних груна. Мпоге, особито ређе србијске биљке биле с.у у башти одгајене, многе су опет доцније приликом екскурсија живе или у плоду доношене, у башти гајене и по усвојеној системи размештане и у групе састављане, те је башта сваком годином све више у своме развићу и иодизању наиредовала-а постепено била и систематски уређивана. Већина биљних племена, из Флоре наше домовине, са својим родовима и већине појединих врста, била су по северном делу баште гајена али не и систематски размештена. Ну сродна и блиска племена биљака сађена су у близу једно другом. Дикотиледоне беху одвојене од биљака из класе монокотиледона, али дијадипетале, гамопетале и апетале међу собом су биле и измешане. Сва племена из кдасе монокотиледона, која су у башти била прикупљена, ређана су једно до другог на северо-истоку багате. — У том делу баште, као сведок онога шанца са кога је земља скинута те башта насута, остављена је била доста пространа нирамида иа коју се завојитим степеницама узилазило. Ова каменита тераса била је намењена погледу (ће11е тае) но башти, те је горе у облику круга ограђена гвозденом оградом, која се доле као спирала спуштала. Но тераси и око ње посађене повијуше и пузаве биљке толико су биле порасле да су је зеленилом готово покриле. То је место било одређено за групу повијушастих биљака. (Напев). — У самоме углу северне и источне ограде баштенске био је подигнут, у облику нише, камењар по коме су биле поред маховина засађене ср') Види: Вотаничка Башта у Београду од Б-г Ј. Панчића, 1881 годиие, одакле и уносиж ове наводе.

бијске биљке нове за науку (КапшнПа, УГо1а, итд.) или реткости наше Флоре (Сус1атеп, бахНгада, и т. д.). — На источној странп поред ограде нз посејаног семења било је већ изнпкло дрвеће и шибље (мечја леска, јавор, топода, жнва ограда, црни бор, вења) а у малој градиници (на западној страни баште) оморика п иеке друге чисто срнске Феле дрвећа. На југо-западном крилу ботаничке баште отпочето је било систематско засађивање иојединих биљних племена из класе днкотиледона, реда дијалипетале а према делу Ноокег ек ВепЉат: Оепега р1ап1агпт. Бпљке из нлемена: Капипси1асеае, ВегђепЛеее, Раратегасе®, Гитапасеж, СгисНегж, С181теге, У1о1асе8е, Ке8е(1асе0е, Ро1уда1еж, ВПенеаз, А1зтене, Бтеаз, Ма1тасе8е, Сегашасеае, НурегЈС1пеге, Вакагшпоаз, ОхаПДеае, 2у§орћу11е8е, ВМасеве и РарШопасеге, бнле су већ усвојеним редом по системи размештене. Из усвојеног система била су изостављена само илемена са барским биљкама (Кутрћаеасеаз, ЕЛаШеаз) и са дрвећем (Асегтеее, ТШасеае). До баштенске куће и дунавске улице, мала градиница, намењена само биљкама за проучавање и огледе, била је разноврсним биљем препуна. Проучене биљке одатле су вађене и по башти до сродних им врста сађене. Када је то све било урађено, башта толико засађена и систематски уређена, тада умре стари Панчић, оснивач ботаничке баште у Србији, 25 Фебруара 1888 године. По смрти Панчићевој управа ботаничком баштом повери се г. Ј. М. Жујовићу, проФесору минералогије и геологије у Великој Школи. Г. ЗКујовић управљао је овим ботаничким заводом еве до иостављења новога проФесора ботанике, г. Ст. Т. Јакшића, који би иостављен за сунлента ботанике у Великој Школи п управника ботаничке баште 7 Фебруара 1889 године. На месец и по дана после Панчићеве смрти, башту задеси грдна штета. Поменуто је, да је површина баште насута и за један метар била уздигнута, од стране Дунава изнад нивоа воде када се Дунав из корита највише излије. Али у пролеће 1888 год. Дунав толико надође и тако се јако из корита изли, да све земљиште ботаничке баште поплави а у висини до једнога и више метра. Мање дрвеће и шибље из воде се није видело, а веће је било до круне у води. И стакдена зграда била је пуиа воде. Од целе баште само је кућа остада на суву, а око ње свуда беше вода. Чим се из куће искорачи одмах се у воду гази. Ни с које стране није се могло