Prosvetni glasnik

468

КОВЧЕЖИЂ

на отвореном мору и крај обале; онис барке; разгледаље н опис барке п чамца за снасаваље; познавање и унотреба разпих делова барке; разие врсто бродова; лука и њенп делови; стране заставе; поларна звезда, трајање даиа и ноћи; мосед и његово кретање ; плима и осека ; мерење дубпна; куле свотиље; комиас; Француска н енглеска обала ; животпње и биље морско итд. ♦ Продужие школе. — Од пре неколшда годппа почелн су у Француској радити на систематскомо отварању нродужних школа. Нарочито иосле недагошкога конгреса у Нанту, 1894. годнне, рад у иродужним школама у Фрапцуској узимље маха, тако да је воћ у 1895, —96. школској години било 15.778 иродужних течаја, у којимаје радило 18.500 наставпика. Осим тога прпређују се и јавна предавања и по градовима и по селима, и ова су увек добро посећена. У 1894.—95. школској години било је 10.379 а у 1895. —96. већ 61.486 таквих нредавања. За иродужне течаје носетиоци плаћају иет динара од течаја, а јавна предавања су бесплатна. У нродужпим школама раде махом иаставници народних школа и то бесплатно. Који се од њих буде нарочито одликовао радом у овим школама награђује се медаљом и добива и пешто новчане помоћн.

Шкоде у Немачкој Телеспе казне у школи. — Недавно је пруски минпстар просвете издао наредбу којом се допушта употреба толосних казна у школи, али се преиоручује највећа .обазривост у употреби ових казна. Паставнику се не може забранити, вели се у тој наредби, да у крајњој нужди употреби и телесну казну; али се нарочито нрепоручује, да со телесна казиа употреби само у крајњим случајевима, кад већ ин једно друго средство не може помоћи, за сувнше велике погрегако. За толеспу казпу у гаколи допушта со употреба танкога прутића, али се никако не смо употребити штап или лењир. Исто тако забрањује се, да □аставник туче ученике књигом или руком у лице и главу, нити их сме вући за уво, косу, нити их пак сме гурати. Тако исто но смеју се ученици кажњавати толосннм казнама због слабога успеха у учењу, због слабога дара схватања и због мањих ногрешака. Па и у случајевнма, кад паставник нађе да ваља да употреби телесну казну, мора тражити за то одобрење од унравитеља или школскога надзорника, или их по извршеној казни мора известити о кривици, за коју је ученик био кажњон телесном казном.

Шкоде у Шведокој Грађаиска школа у Штохолму. — Ово јо јодина школа ове врсге, која постоји у Шведској, а има задатак. да да једно опште грађаиско образовање, у првои реду оиим особама, које за свога дотињства нису могле стећи за грађански живот најосновнија н најпотребнпја знања. Ову школу основало је једно хумано удружење и оиа постоји још од 1838. године, али јо пре 20 годнна уређона на даиашњој оспови. ПГкола има незнатну помоћ од државо а поглавито се издржавала чланскнм улозима, инторесом од различи-

тих завештања, школарином и приходима од јавних лредавања. Школа се дели на 2 одољка, иа нижи н виши одељак. У нижи одељак примају се оне особе, које су свршило ннжу основ. школу, нли које умеју бар читати и нисати. У виши одељак примају се за ученике они, којн еу свршили-потпуну основну школу (у Штохолму 14 курсова), нлн 3—4 разреда гпмназнје. У нпжем одел.ку нредајо со: рачун, леио писан.е, шведски језнк и књнговодство, а у впшем: геометрија са конструкционим цртањем, стенографија, књпговодство и страни језици : немачки, енглески н Францускн. Избор продмета је у оба одељка слободан. Школска година има 3 течаја, 1 јесењи и 2 пролетња. Јесењи течај траје од 1. октобра до 16. децембра; 1-вн пролотњп од 8. јан. до 8. марта н II нролетњн од 25. марта до 8. јуна. Настава се држи свакога. раднога дана од 5 — 10 час. и недељом целога дана, и то за различнто предмеге и групе ученика у различито доба, но у нижем одељку има просочно 12 часова у нодељи а у вишом нешто више. Ученици плаћају школарине у нижем одељку 1 до 2 крупе а у вишем 3 кр. У ову школу прима се за. ученика свакн без разлике пола и старости који год је рад, да што више научи и нонуни своје образовање, те с тога у њој има ученика младнћа од 15 — 16 година и старијих људи од 35 — 50 година. А није редак случај да отац и кћи седе обоје у једној клуни као ученпцн. Има много особа, које су у овој школн научило којн живи језик и књвговодство, а норед тога стекли и друга потребна оишта знања, те с тога посло добили бољу службу и зараду. Као што" се из свега довде реченога види, ова школа није уређена на истим основама као грађанско школе у Немачкој н другпм зомљама илн код нас, али се ипак може слободно рећи, да она потпуно одговара иотребама веома развијеног великоварошког живота и чини велике користи народиом образов.ању. Грађанска школа покушава, да нриређивањем популарних јавних иредавања утнче и иа образовањо шире иублике. Да би ова предавања могао иосетити и најсиремашнији грађанин улазница, је веома јовтина (0'15 п. днн.) а предавања држе најугледнијн књижевннци, проФесори и други људи од пера, те су с тога ова предавања увек добро посећена. Школа има у свима квартовима своје локале, где се држе предавања. Од коликог је интереса ова школа и колике користи чини она народу иајбоље се види из тога. што је у прошлој години било у њој 708 мушких и 589 жон. ученика или свега 1297. Одвојена настава (ЗагиМетзшпд). — Познато је, да се готово у свакој гаколн нађе по неколико ученика, који изостану у настави иза својих осталих другова, из различитих узрока; било да су слабијс умно развнјени, те не могу истом брзином да схватају н прате наставу као остали ученици, бнло због дуготрајне болести, чесгог изостајања и бежања од школе итд. Таква деца отежавају правилан ток у настави и учнтељ мора због њих, да со дуже задржава код појединих ствари, или да нарочнто иодошава. наставу. Да би се ова деца изједначила у настави са својим друговима, учитељ је дужан, да обрати нарочиту иажн.у