Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Б Ж И Ћ

537

аег, онда гакола може више шкодитн него хаснити. Ево томе најобичнијег прнмера. Давпашња је навика учнтеља нз основних гакола, да у извеснним приликама загговеде доци; „Мир !" и да том речју по војнички траже неки особити налнн седења. Има их, који своје учепике при тој команди терају, да обе руке на скамнју иоложо и тако непомнчно седе, а где који опет тражс од јадних малишана, да на ту заповест аутоматски свп редом прекрсте руке на ирса, и тако — скрштених руку — као свећа задуго усправно седе. Никомо и не пада иа ум, да то деци није лако, — да ти положаји јако море, па да бага и здрављу гакоде. Нарочито се то може рећи за онај начин, где деца морају скрштених руку читав сахат мирно седети. Нри седењу је већ и онако знатно успорено дисање, а ако јога у том положају тела притиснемо грудни кош теретом скрштених руку, онда ћемо, наравно, том (и онако) успороном, слабом и поврганом дисању још јаче сметати. Притиснути грудни кош неће имати маха, да се слободно шири и да довољно ваздуха потхвати, па ће онда на тај начин и мање ваздуха у себе примити. Ако то иотраје дуго, редимо читав сахат и више — ако се то сваки дан понови: — онда. је сасвим природво, да ће утицати на размену ваздуха у опште, а тиме и на размену других материја из хране у телу. Дете ће слабије дисати; оно ће слабије кисооником занављати своју крв — јодном речју : дете ће се у таким приликама лошије хранити, иа логаије и осећати. Замало па ће изгубити свежину и боју у лицу, а бодрину и живахност у мишићима и чулима. Ако то за дуго нотраје, могу се јавити и озбиљнији знаци — па баш и која права болест. Да тога не буде, саветовали су локари да со забрани да деца у школи седе скрпгтених руку. Тој су се забрани противили старији учитељи, али се сада већ и с њихово стране у томе попушта. Увидели су, да јо та навика у гаколи веома озбиљна по дечјо здравље, па су је почелп напугатати. При томе су и власти усвојиле лекарско мишљење у томе питању и данас већ имамо школа, где је скрпиање руку бага од школских одбора забрањено. Тако је свршетком прогале године школсви одбор града Беча издао наредбу свима школама свога подручја, у којо.ј се и муткој и женској децп забрањује, да скрштених руку седе или стоје. Школске управе и учптељи су одговорни, ако со та наредба не би тачно вршила. Колико со сећам, и нагаа деца основних и нижих гакола научила су, да скрпггају руке, чим учитељ викне „Мир !"■•', чим које од њих нрозове да што говори, чим који страни у гаколу дође итд. Може бити да ћо ова напомена усаветовати учптеље, да децу на то не гоне и но привикавпју, а моасе бити да ће изазвати и коју долисходну паредбу од страно власти. Таква наредба не стаје много, а имала би волике користи. Р* Школа пре седме године узраста. — Готово сви лекари и велика већина педатога сагласнп су у томе, да дете не троба прерано у школу слатп. Навршена шеста и почсгак седмо године махом је термин, кад доте у гаколу полази, али то иије добро. Увек треба и на то пазити, је ли дете телесно и душевно толико напредовало, да бага доиста у свему и одговара тим иросветни иасник 1899. г.

годинама. Ако је телесно слабо, а душевно још заостало, онда ни после сед51е године није за школу, него треба, да чека док се боље развије. Увекје кориеније ма и касније у школу поћи, него због неразвијености у наиредовању заостајати. А да слаба, сувишо млада и неразвијена деца у школи не могу телесно ни душовно напредовати, сведоче толики подаци из иск*'ства и науке. За учитеље јо то већ стара ствар, да деца, која нрерано у школу пођу, много касније сврше, него она, која су се. тобож. задоцпила. Старија, развијенија деца у брзо стигну оне слабуњавце и кржљавце, па не потраје дуго а она их и пресгигну. Исто је тако и у телесном напредовању. Дете које прорано у школу пође, заосгаће у развићу много внше, него оно, којо је касније ђаком постало. Ако је још по својо.ј природи слабо и кржљаво, онда му прерано похађање гаколе јога вишо смета. 1)г. С. 8сћпи<1-МоппаМ у Хали, изнео је пред 70. „Скуп немачких природњака и лекара" у Диселдорфу ово податке о утицају школе на телесне мере за прво вроме. Он је таквим мероњем констатовао, да деца, која у седмој години пођу у гаколу, за 0-7 до ГЗ кгр. мање по тежини напредују него она, која су после седме године у гаколу иогала и да се, дакле, школом по тежиии за 30 до 60% у свом природном нрирасту оштете. Што се тиче висине и тај јо губитак исто толики. Заостану иза својих другова од навршене седме године за Г1 до 3 - 2 см. висине, а то ће рећи да изгуби 20 до 40°/ о свог обичног, годигањег прираста у висину. Нока од те деце друге школске тодине тезкнном никако и не порасту, а нека —- нарочито девојчице — још од првобитне тежине нешто и изгубе, те се то тек у трећој школској години надокнади. И ми ћемо о томе добити скоро тачне податке. /*•

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

^њиге А. Годри. Геолошко развиће животиља. Књнга трећа. Палеозојске животиње. Нревод с Францускога. У Београду. Штампано у Државној Штампарнји Крал^овино Србије. 1899. Б. 8°, стр. 304. Ово је продужење знаменитога Годријева дела Геолошко развиће животиња, којим овај научник тежи да пропрати животиње кроз геолопгка времена, истичући чињенице које могу осветлити илаи сгварања органскога света. У нрвој се књизи говори о терцијерним сисарима, у другој о мезозојским животињама, а у овој, трећој, о палеозојским животињама. Ова је књига подељена у јоданаест глава, у којима се понаособ говори: о примарним теренима, примарним Фосилима, полипима, ехинодормима, брахиоподнма, шкољкама и пужевима, це®алоподима, зглавкарима, рибама и рептилима. На завршетку је азбучни списак животиња, поменутих у овој књизи. * Мисли о цркви, држави, вјери, народвој просвјеги итд. К. II. Добједоносцева. Превео „из Мос68 ••