Prosvetni glasnik

672

— одмах год. 1875. — увговерситет Фрање ЈосиФа I. у малој иограничној варошици Черновицу (у Буковини) — и оснива на њему иравославни теолошки Факултет... Национално-политичку корист имали су на уму и Мађарп, кад су већ г. 1872., дакле одмах нете године свог обновљеног државног живота, против зкиве националне свести ердељских Саса, па касније против пропаганде т. з. „Немачког Школског Савеза" („Беи^всћег 8сћи1-Уеге1п в ) осповали упиверситет са медицинским Факултетом у Колошвару (К1аизепћиг§), и ако му тамоније било мес.то; и ако је чак сметао развићу иештапског медицинског Факултета. На против : ти исти Мађари одлучно су се противили иодизању медицинског Факултета у Загребу, и ако је тамо университет већ постојао; и ако је та установа била за Хрватску и Славонију — већ језика ради — права иотреба; и ако су се меродавни Фактори (,Академски Савет" „Збор лијечника Хрватске и Славоније" итд.) за то живо заузимали; и ако се од државе мало тражило, јер је сам народ на тај циљ доста приложио, а још много више обећао... Том. истом тактиком служе се поједине државе и народи у политици према својим насеобинама и новоослобођеним или нопозадобивеним крајевима, како ће своју власт и свој утицај што боље одржати. Тако нпр. Немачка због Алсације и Лотарингије поклања особиту пажњу медицинском Факултету у Штрасбургу; Аустрија оснива медицински Факултет на уннверситету у Инсбруку ради талијанског елемеита у Јужној Тиролској; Русија отвара г. 1888. због Сибирије университет с једним и то баш медицинским Факултетом у Томску, а Француска је преко својих Исусоваца (Језујита)још год. 1883. основаламедицински Факултет у Бејруту као атракциону тачку и стожер својој националној и верској проиаганди... Најпосле то раде већ п поједине богатије трговачке вароши пз чисто материјалних, трговачких и обртних рачуна. Тако нпр. Марсељ махом из својих општинских средстава издржава мсдицниски Ф .акултет 1 ), а тиме знатно помаже главним изворима своје величине: трговини и обрту. Ирема овим нримерима нема, дакле, никакве сумње, да је медицински факултет једна од најснажнијих чињеница у национално-иолитичкој борби, и да би наш университет изгубио иоловину свога значаја у томе иравцу, ако би остао без тог моИног фактора. Бсз медицинског факултета не би имао атракционе снаге ни за сродне елементе, а камо ли за стране. Ј ) Остали Факултети тога университета иису у Марсељу него у А1х-у (Цшуегвкб сГ А1х- МагкеШе).

Национално-политички значај медицинског Факултета истиче нам се још миого јаснијо, ако поближе уочимо позев и делокруг лекарев и културни значај његов. Давиашње је искуство, да су лекари (а поред њих и друга лица из санитетске струхе, н. пр. апотекари, бабице, па баш и сами болиичарн н пудиље) већ по свомо позиву у неку руку реФорматори навика и обнчаја у иородицн и иароду, па да су, према томе, природии и иоуздани иосиоци културе.') И то је утврђено, да су ти људи махом одушевљени браниоци и заступници обичаја, културе н интереса оне земље, где су школу учили. На том пскуству основана је она тврдња једног Француског државника, да су француску културу и француски утицај у Алгиру вигие ширили и унааредили лекари, него нарочити мисионари свештеници и учитељи — а то је сасвим ласно веровати и нојмити. Лекар је саучесник, исповедник и саветник у многим веома важним и интимним приликама нородичког и индивндуалног живота; -пред њим нема и не сме бити тајне — баш ни у оним иитањима, која се испред сваког /фугог (и најближег) брижљиво крију : а где се једиом утврди толико новерење, ту оно убрзо постаје сасвим иеограничено 2 ). Лекарев утицаЈ је неосетан, али ипак зато неодољпв и трајан, и ко с њим рачуиа, ретко кад погреши. За то су већ у прастара времена мудри дрзкавници тражили и подметали лекаре као посредпике за своје нарочите циљеве; па за то баш и у новије време унотребљавају лекаре за национално-иолитичку нропаганду — махом с најбољим уснехом. Колико со рачуна на утицај лекара (и другог санитетског особља) у породичкнм, верским, културним, националним и политичким питањима, показаће — поред онога, што сам већ до сада рекао — и ово неколико примера. Често се дешава, да н. пр. једино лекар својим утицајем реши нитање о каквом знатном иаследству или каквој судбоносној замисли и намери, те да тиме помогнс овој или оној породици, овој или оној јавној и народној установи, овој или оној национално-иолитичкој жељн и задаћи. Јевреји имају но целоме свету своје болнице — не само ради лечења, него и за то, да им саплеменици у часовима своје немоћи и слабости — дакле у часовима најмање отпорне снаге — међу ') То се најбоље види иза каквог рата, у коме је учествовао »Црвени крст« ове иди оне државе са својим лекарима и болничарима. Од њих остане стална трага ие само у ноједииим називима и речима, него и у начину живљења, делања, мишљења итд. 2 ) Баш су Турди у нитањима, која се односе на њихов ј. женски свет, врло обазриви и неповерљиви, иа опет лекару верују. Турчпн излази из свог харема кад уведе хећима.