Prosvetni glasnik

074

С Л У Ж Б

Е Н И Д К 0

чкога, који је још прошде шкодске године дао средсгава, те су се сви учитељи његова округа у овоме обучили. Потребно је, да у свој буџет за идућу рачунску годину ставе на одржавање ових курсева онолику суму, колика буде иотребна за број учитеља у мушким школама њихова округа. Колика пак поименце, то ће моћи дознати од својих школских надзорника. Тако исто потребно је, да и месни школски одбори, нарочито градски, где већ има радионида, ставе у своје буџете извесне суме за набавку алата и грађе. Где нема радионице, а има учитеља који зна Ручни Рад, ту је још погребније да се ово учини. Па чак и онде, где нити има радионице, ни учитеља вешта овоме послу, ваља ставити извесну суму, јер такав може доћи још у току ове или барем почетком нове школске године, када ће требати и алат набављати. Ако се пак ово и не учини у овој години, школској каси ће ово остати као уштеда за идућу годину. Према овоме, не треба да буде ни једнога школскога одбора, ни меснога ни окружиога, који у свој буџет не би ставио ма и најмању суму за увођење овога предмета у своје школе. Ручни Рад је једпа сувремена потреба и за културно много наиредније народе, а камо ли за нас. Њиме се вежба рука и око у деце за сваковрсне послове, развија стваралачка моћ, предузимљивост, истрајност, тачност, уредност и тодике друге врлине нотребне у данашњем веку; њиме се отвара воља за рад у опште, и чувају деца од нерада и беспосдице, која је извор толикнм гресима. Најпосле, Ручним Радом се потпомаже и телесни развитак, јер је везан с кретањем, докле се сва остала настава врши седећи. Данашње доба тражи од школе, а нарочито народне, да она развија и техничку страну исто онако као и умну и моралну. За наш народ та је потреба данас у толико већа, што се он налази у добу културнога препорођаја, када му је техничка умешност потребна исто толико колико и умпа и Физичка снага. Вез ње наш би народ, у додиру са много напреднијима, могао да нодлегне у овој неравној борби кудтурној. Па како је школа најмоћнији чинилац за ширење и развијање свега онога што је за народ и поједипце добро, корисно ц племенито, то је и најприродније, да она да подмладку његову и ову спрему. Развијањем ових врлина, потпомагањем привреде и домаће индустрије народне школом унапредиће се и благостање његово. С тога се ја надам, да ће се и меспи и окружни школски одбори надметатн, ко ће од њих већу

цифру ставити на увођење ове корисне новине и ко ће је пре у своје шкоде увести. А кад се узме на ум, да су ови издаци оволики потребни само у почетку, докле се сви садањи наставници не обуче овој вештини и ие набави адат за разне врсте Ручнога Рада, а да ће у доцнијим годинама нотребовати само незнатна сума за набавку грађе, која се по времеиу може ирипрематп и у нас, и кад се има на уму огромна важност овога предмета и по васпитање омдадине и по унапређење привреде и техничке промишљености које потпомажу благостање народно: ја се тврдо надам, да ни месни ни окружни одбори неће пожалити нимало оно жртве шго он буде потра?кио од њих у самоме почетку своме, и да нећу имати нотребе ради овога, да враћам ниједан буџет, који ми се по чд. 94. нод. 4 и по чл. 101. нод 4. ношаље на одобрење. Пбр. 13.407. 22. новембра 1899. год. У Београду. Министар иросвете и црквених аослова, Андра Ђорђеви-ћ с. р.

Свима иадзорницима народних школа Чланом 10. закона о народним школама уведен је и Ручни Рад као обавезан предмет међу остале наставне нредмете народних школа. 0 -важности овога наставног предмета држим да сте довољно обавештени, те ми и није потребно да Вам о томе говорим. Из расниса, који сам издао под 22. овнм месецом ПБр. 13407., видели сте колико има да се учини за овај предмет у овој школској години. Но да бисте и Ви могли давати објашњења месним и окружним школским одборима, те тиме потпомоћи нравилно завођење ове наставне новине, скрећем Вам пажњу на ово што иде: 1. Ове године, као и у будуће, иотребно је да се у буџетима месних школских одбора унесе потребна сума за набавку адата и грађе, па бидо у дотичној школи спремног наставника за предавање овог предмета или не. Ако га има, онда му ваља дати прилике да ради, а ако га нема, он ће се на идућем летњем курсу снремити, те ће почетком нове шкодске године иматико и чиме да отпочне. Биће одбора који неће знати кодико ће требати да предвиде за алат а колико за грађу. На неким местима биће можда и сувише издашнн а на некима ће тврдичити на штету саме ствари. У оба случаја Ви ћете помоћи својим саветом и објашњењем .