Prosvetni glasnik

40

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и отште народне, које треба да се п у школама прослављају, као у народнпм школама у округу крагујевачком од ове школске годпне". У књизи се налазе још и оваке стварп: „иреставник"' месхо иредставник; и/рестављен м. представљен; „ школе за заиугитену децу " м. за напуштену децу ; „ стога " м. с тога; „ у овом ирвом доба; „строжије " м. строже; „л(«да" м. ма да, п то свз г да редовно; „да јесе," стојн свуда уз глаголе, м. да се; „ без усиешна и м. безуспешна нт.д. У књпзи пма п корпсннх мисли и поука, и оне бп добро дошле наставнпдпма нашпх школа, кад би писац ово своје дело пажљнво прегледао и поправио, па га тек онда ионово издао. Главном Просветном Савету 25. октобра 1899. год. Београд. понизан Мил. Марковић, проФ. тимн. Вува Сте®. Караџића Према овом реФерату а п усменоме мшпљењу неких ч.1анова Савета, којнма је ово дедо познато, Савет је одлучио: да се „Педагогија" од Љ. Протића, проФесора, може препорумити за књижнице народних школа. Г. М. Марковнћу, у име хонорара за реФеровање, одређено је двадесет (20) дннара. IX Прочитан јереФерат г. Владислава Вудићевића, проФесора, о „Француској Граматици", којује за нпже разреде випхих женских шкода напнса.ха г-ђа Ју.гка Јањићка, учитељнца београдске Више Женске ТПколе. РеФерат г. Вулићевнћа гласи: Г<лавном Просветном Савету т 1аст ми је иоднетн Главном Просветном Савету рсферат о француској граматици, коју је написала г-ђа Јулка Јањићка за нпже разреде више женске школе. Не може се рећп да оскудевамо у уџбеницима за прву наставу француског језпка, алџ може се слободно тврдптп да нпједан од њих не одговара потнуно циљу коме је намењен: клн су претрпанп, н.ш су им прпмерн за веџбање неуређени, илп чак п немају никаквих прпмера. Тако и овај уџбеник на пр. пма чптанку уз граматнку, алп нема у II делу, у коме су нзложена граматичка правила, примера за непосредну примену онога што се учи, што би, по моме мпшљењу, требало да буде на првом месту. Ти нримери, у виду задатака, требало би да буду на француском; а, мнслпм, да се не бп погрешпло кад би пх неколпко лакших било н на српском. Осим тога, у овом уџбенику пада у очи како је са мало пажње израђен, нарочито I II II део. Изнећу овде погрешке оним редом којим се у уџбенику налазе, наводећи, разуме се, само неколпке важннје. У првом делу: Изостављено је у азбз"цц слово г, па је за у стављено да се чпта као з (лист I стр. 2.). ТЈг чита се као ш. (лнст II стр. 2.). Је уошкај и т. д. ја хоћу п т. д. Бе сгауоп ез1; а та зоеиг, писаљка је на МОЈу састру. Ои1)Нег 1а шаиуагзе сопскгИе Ле !оп пеуеи, заборавпте рђаво владање твога