Prosvetni glasnik

Б Е Л Е

Ш К Е

401

дном Еолоратуром, сасвим природног темпа, — у лнцу двадесетогодпшњег младића. Чз г дновато је да оваква врста појаве, производп, мимо очекпвања, врло пријатне утиске, јер слушајући га чини вам се, да је певач каква „прпмадона". Необични п млади српскн певач отпевао нам је арију Ровини, краљице од Хугенота, Болеро из Травијате, и свн смо билп заднвљенп од чуда. Овпх дана млади музичар бнће представљен једном великом музичком кругу, где ће га између осталих слушати и људи најближи нашој опери." Други опет лист овако пише : „Јуче је Н. Фингер. најславннји певач у опери петроградској, давао у своме дому музички 801гее, у циљу да својим гостима из најодабранијега друштва представн младог српског певача с необнчни.ч боргапо. Млади Србин заинтересовао је апсолутно све госте г. Фипгера и позпва се од некога времена и у највише кругове нашега друштва. Интересно је да је млади српски иевач после отпеване песме г-ђице Тетрацини, примадоне италијанске опере, ноновио исту с невероватним успехом. због чега је био изазиван од стране друштва бурним „Браво!" Јовановић ће сада предузети читав низ путовања по Јевропи и Америци, да прикаже свој необичан глас.

Р А 3 Н 0 Народни Дом у Сремским Карловцима. — Саборски Одбор је још пре три године бпо донео одлуку, да се трошком народпих фондова подигне у Сремским Карловцима Народни Дом, у који би се сместила сва зваља српских автономнпх властн, и где би била велика дворана за српске народне свечаностн и скупштине. Ову је одлуку саборски одбор био послао на одобрење угарскоме министарству и то је одобрење сада дошло, те ће

се за најкраће време нриступити подизању Народнога Дома. Још овога пролећа ће у. близинп места, на коме ће бити Народни Дом подпгнут, подићи српскп патријарх Бранковнћ зграду за богословскп семинар.

ПОКОЈНИЦИ ј Кирило Б. Кутлик. — 22. марта ове године преминуо је у Београду Кирило В. Кутлик, академијски слпкар и управитељ нрве сликарске школе у Србији. Пок. Еутлик је родом Тех и још врло млад дошао је пре неколпко годнна у Србију, где је одмах најодушевљеније почео радпти на шнрењу сликарске уметности. Одмах по доласку је створно сликарску школу, и у њој је, као управитељ и наставнпк, радио најодушевљеније све до смрти, одржавајућн је поглавито потиором нашега мпнистарства народне привреде н редовном помоћу свога оца. Пок. Кутлик је умео, као мало који, у својих ученика да пробуди љубав и вољу према сликарској уметности, и оваквим својим радом знатно је помогао, да се у нас почиње обраћати озбиљнпја пажња сликарској уметности. Био је необично даровит учптељ за почетнике у сликарству, и особито се одликовао тиме, што је у својих ученика умео да открије дар за сликарску вештину и помогне, да се тај дар толико развије и усаврши, те да дотични ученик може за кратко време са успехом наставити сликарске студије у каквој страној сликарској академији. Пок. Кутлик је својим неуморнпм радом увек нравдао оно велико поверење и лепу пажњу, указпвану његовом слнкарским радовима и његовој школи. Нека му је лака српска земља, коју је у нстини волео! *