Prosvetni glasnik

радња главнога прообетнога савета

415

На нример код Иверскога манастира износн писад његову историју, па онда у тој исторнји и историју иконе Партиатиса (стр. 101.). Оваких описа и историја појединих места и манастира има повише у овом делу, наротато кад Св. Сава путује по св. местима на Истоку. Све ове описе требало је издвојити из текста или у напоменама испод текста или међу прилоге на крају дела. Тако исто нема места у тексту нн оном туматењу шта значи реч хрисовз 7 ља (стр. 119.), па ни објашњењу шта се разуме иод типиком. Све то треба у напомени. На стр. 123. а и б, 124. а, б, в и г, налази се превод карејскога тииика, а на 130. и даље налази се извод из хиландарскога. Превод карејскога типика није тачан, а у тексту је н непотребан. Писац, ако га је хтео навести, могао је учинити на крају дела уневши га међу додатке; то вредн и за извод хиландарскога типика. Одељак IX носи наслов: „Латинско царство у Цариграду. Бугари, Латини и Трци до краја Савина живота " (стр. 144.—162). У овом одељку није било потребно истицати историју Бугара, Грка и Латина у Цариграду до краја Савина живота. Више је требало да се задржи на четвртом крсташком рату и његовом значају за православље на Балканском Полуострву, особито за српску цркву.. Осим тога писац се није послужно у довољној мери изворима, на које се позива као: није се послужио Н. Хонијатом, Ђ. Акроиолитом , а нарочнто Т УШе - НагЛоит-от, кога, како изгледа по свему раду овога одељка, није ни имао у рукама. Највише се служио дедом Ђ. Макушева „Болгар1л вђ конц!; XII и вђ первои ноловишћ XIII в-ћка" а само по руским делима не може се писати историја и значај четвртога крсташког рата. Нарочито се у овом послу не могу обнћи дела: КИтке, Бхе (ЈиеПеп гиг 6е8сћ1сћ1е <3ез ујегкеп Кгеигги^ез, за тпм Теззгег, СЈиаћаете сго18ас1е н Шгс1гаш1, Шз1оге с1ев сго18а(1еб. Поред овога у овом одељку има и некнх погрешака. На стр. 149. нпје тачно наведено како су Латини поделили освојене делове византиске империје. На стр. 155., где вели, Грци имађаху два царства никејско и солунско,. није тачно речено, јер Грци не имађаху два но три царства: никејско, солунско и трапезунтско поред латпнскога. Одељак X носи наслов: „ Догађаји у Србији 1199.—1207. Буна Ђуканова и иромене на ирестолу. Нренос тела Немапина". (стр. 162.—179.). И овај одељак обрађен је тако, да се тиче више политичких догађаја у Србији но рада Савина. Замерам оволикој опшпрности. Све је ово требало да је краће и прегледније, а више истаћи рад Савнн. Има претпоставака које иемају историску подлогу као оне на стр. 162.-163., и 173.—174. Осталих десет одељака овога дела (стр. 179.-316.) односе се на рад, Св. Саве. II међу њпма има много развучених места, неоснованих претпоставака, без доказа, а има и места, којима баш никако није било места у тексту овога дела. Овај би се реферат јако отегао кад бих све наводио. С тога ћу поменути само нека места. У оценн литерарнога рада Св. Саве није било потребно уносити ка'ко се бирао студенички игуман (стр. 180.—181.). Говорећи о Стрезу и веговим односима према Стевану Немањнћу, писац и ако помиње раније на једном месту (стр. 144.) 0. Усиенскога међу изворима, којима се служио при израдн овога дела, овде се није послужио њим (стр. 201. —202., и 206. — 207.)_