Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

443

крши, Таквом осећају поеао је да помогне покрету да се према нрилнкама што боље пршагоди. Појаве ове врсте находимо код виталиих Функдија, где промене могу изазвати не осећаји већ осећања, будући да симпатичии нервни систем може бити у свези и с мозгом и са кичменом мождином. II тасови, који исказују бо.1, могу се уврстнтп међу иехотпчне иокрете. Да је улога свести секундарне ирироде у овим појавима, уче нас нримери из искуства: оваке покрете чине ниже животиње, кад им се одсече г.1ава, чак и неки сисари. Нехотични су овн покрети што се јављају с физиодошком неминовногаћу, чпм се у централном органу јави надражај, бндо да је свеза између ових о]»гана наслеђеиа или стечена. Могу се они назвати и „ироизводом" из физичких и психичких покрета, јер стоје у свези са психичким надражајима, на које донекде и воља може утицатн. Што је силнија драж, и што је више живаца надражено, у то.шко су раншреннји ови покрети (јер захватају већи део тела). У епилелсији и тетанусу јављају се силни општи и грчевити иокрети, који захватају вас нервни систем. Човек, стуиајући у свет, већ има на расположењу природно-исторпски наслеђене п урођене нехотичне иокрете. Њима он даје одговор на дражи које ирпме чула; они су му нзраз за потребе и нагоне. Те су врсте нокрети руку и ногу, покрети ири дихању, махање главом тамо амо, кретање очију, отмарање и затварање очних капака, покрети нри сисању, гутању п н.нувању, покрети делова лица, и гласно плакање. Организам не би могао жнвети, да му није ове спреме, која обухвата заштнтне реФПексе и много што шта што спада у опсег фнзпчких иојава у телу. Он би пре подлегао, но тто би стекао нодобност да се прилагодн према окодини својој, да прима иди одбија дражи, да прима потребну храиу, иди да другоме каже шта му је иотребно. Кад не би покрети. насдеђени и нрема потреби развпјени, доносиди потребнп ваздух, чим се укаже нотреба, и нехотпчно, — угушидо би ,се новорођенче. Драж глади изазива у новорођенога детета покрете цедога теда, иди покрете усана који су му нензоставно потребни да нрима храну. Ти су покрети рефдекторни, бивају јачи, чим се детету да нешто у уста што може сисати. II одрастан човек не би могао издржати борбу за живот, кад би био ограничен цнгдо на тековнне свога пскуства, кад му не би у иомоћ прнтица.ш покрети који сдуже за заштиту, за уређивање односа, а код којнх нема свест никакву удогу, дакле покрети који су насдеђени. С објективнога гдедншта и физиодошки и нехотични покретп нмају одређен циљ, на име, да одрже индивидуу, да одрже врсту н да је прилагоде према спољашњим погодбама. Да би се објаснио овај циљ, који је производ ирнродних процеса, некн су се лаћади мпстичних претиоставака, прибегава.ш моз^енту несвесностн у раду свести. Сунротност. ко.ја се оиажа код нехотнчних иокрета, између дражи н моторне реакццје, биће нешто друго, него што је Физичка сунротиост код удара и