Prosvetni glasnik

452

је унутрашњи распоред атома у молекулу или као што обпчно кажемо т каква је конституција једнњеаа. Овом ћу прпликом покушати, да покажем само од каквога је значаја у хемији одређивање констнтуције хемијских једињења. У изучавању хемијских једињења обнчно нрво тражнмо да сазнамо' поједпне саставне делове т. ј. квалитативан еастав тела, за тим се одређује количина појединих састојака т.ј. квантитативан састав и наиослетку се приступа изучавању конституцијс тела. Правило је, да се различна тела и ио саставу разликују. Бода и водоннк-супероксид п ако се оба та једињења из истих елемената еастоје,, ипак разлика је међу њима у квантитативном саставу. У водн је с једним делом водоника везано 8 делова кисеоника а у водоннк-супероксиду е једним делом водоника везано је 16 делова кисеоника. Различна тела разликују ее дакле обично или већ и по квалитативном нли само ш> квантитавном саставу. Дли, у хемији су нам познати многббројни случаји, у којима се разлика тела не може објаснити ни разликом у квалтиативном ни разликом у квантитативном саставу. Кнсео саставни део спрћета, еирћетиа кнселина н сладак еаставни део меда, грожђани шећер, имају исти састав. И у еирћетној киселинн а и у грожђаном шећеру имамо: 40.00 % угљеника, 6.67 % водонпка и 53.33 % кисеоника. 100.00 Таква тела, која су једнакога еастава а прп том нпак сасвим различна, зову се изомерна (од грче речи, која значи .једнакн делови"). Изомерна једињења и ако се по квалптативном и квангитативном еаставу згеђу еобом не разликују, ипак хемија као наука о саставу тела изнашла је и доказала, да се и нзомерна једињења нри свем гом и по саставу разликују. Изучавањем конституције једињења, изучавањем молекуларнога склона, т. ј. начина како су атомп у молекулу међу собом везани, нађено је, да се по молекуларном склопу изомерна једињења знатно међу еобом разликују. Нарочитим знацима или тако званим Формулама, којима ее у хемији служимо, изражавамо састав хемијских једињења. Тако н. пр. угљеник бележимо знаком С (Сагћои), који нам у исто доба иредстав.м п један атом угљеника, који има тежпиу 12. У знаку С поред осгалог имамо представљену и валенцију атома угљеннка. Атом угљенпка четири валентан је и може се овако назначити