Prosvetni glasnik

455

29*

тнх атома угљеннка везан је с једннм, други са два а трећи са три атома водоника. Код другога нак једињења сваки од она три атома угљеника држи ио два атома водоника. Има још и других врста изомерних једињења, ади и нз овога про• стог иромера, који смо поменули, види се већ значај ових тако званих конституционих Формула. Номоћу тих Формула не само да нам је састав .једињења тачније нздожен. већ смо у стању, да таквим Формудама об.јаснпмо н разлику у особинама изомерних једнњења. Проучавањем конституције хемијских једињења, нарочито код угљеникових једињења, постигнути су колосални уснеси. На тај начин успело се не само, да се велпкп број оних једињења, која се у природн налазе, вештачки произведу, од којих многа и веома важне примене у обичном животу имају, већ и број проучених угљеникових једпњења толико је нарастао, да је далеко надмашио број једнњења евију осталих елемената. Угљеникова једињења нзучавају се у засебном делу тако зване органске хемије. Сви иак елементи с њиховим једнњењпма, па и елеменат угљеник с неким његовим нростијпм једпњењима, чине опет засебан део тако звану аноргажку хемију. Анорганска хемија, у погледу изучавања хемијске структуре једињења. знатно је заостала пза органске хемије. Врло је тешко из сложенпх анорганских једињења, делимично, као код органских, издвајати простија једињења и на тај начпн одредити, како су мање групе елемената п налослетку атоми иојединих елемената у молекулу међу собом везани. При свем том може се рећи, да су н анорганска н органска хемија готово подједнако од својих највпших циљева удаљене. Анорганска хемија има сразмерно простијп задатак изучавајући хемијске промене у мртвој природи — у мннералном царетву. Много су заплетенији проблеми органске хемије у изучавању појава у животном организму. II поред свију огромних успеха, органска хемија сразмерно је мало добида у погледу објашњавања жнвотних појава. Међу тим новијнм хемијско-физичким радовима у пзгледу је, да анорганска хемија иретекне органску, која опет сад много полаже п ведике успехе очекује од нзучавања оних тела, која процесе врења. труљења и распадања изазивају и која се Ферменти зову. Тако да се не зна, који ће се део хемије, да ли анорганска илп органска раннје својим највишим циљевима приб.шжити.

Бдаго онпма, који су у стању својим радовима, да допринесу што год развитку оне науке, којом се баве.