Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖПЂ 63 7

Тако стоји с пољском привредом, а ми знамо да се у продз т жиој шкоди не учи само она. Сем тога, ваља знати, да оно што се има да покаже у пољу, на њиви и ливади, има кад да се баш покаже у пролеће и у јесен, кад је лепо време, те се нразником ради тога учинн пзлет какав, ил.и се то може иоказатп у школској башти у то доба. Што се тиче дана и часова кад ће се предавања држати, то већ може бити мање утврђено за све шко.те. То се мора удешавати више ирема месним нрнлпкама. У градовима и у груписаним седима могу се часови држати радним данима у вече и празницпма. У селлма растуреним већ су немогућп вечерњи часови. За њих би се морали узетн празници и четвртак цео дан. А све то: хоће ли бити часова у вече или само дању, хоће ли у вече од 5—7 или од 7—9 с.. хоће ли свако вече или само 2—3 дана, хоће ли бити четвртак и недеља пли субота и недеља цео дан 1 ), све то велимо треба учитељи да утврде споразумно са очевима и господарима ђачким. Не може се ту баш сваком учинити по вољи, али треба чути и мишљење њпхово. Још једну напомену морамо овде учинити. Многи ће можда, онако одушевљени у почетку, узети вечерње часове сваки дан или по много часова на дан. Али у том не треба претеривати. И оно што је добро, често не ваља, кад је претерано. За вечерња предавања два часа на дан доста су. Сваки дан имати вечерње часове много је, него 2—3 дана радна у вече и празником. Недељом 9—12 часова доста је. С оволико часова за 5—6 месецн у селима и за 6—8 месецп у градовима може се ппак урадити доста. А према толиком броју часова треба одредити грађу у програму. Свако умерено учење у продужним школама добро је, по нашем мишљењу, и зато, што ће онда ретко где бити потребе да се за ове школе поставља нарочити учитељ, те ће држава издатак један уштедети, а њим потпомоћи да се продужне школе боље уреде, сигурније одрже, и да се распростру свуда по Србији. Сем тога, ради иродужних школа држава има да учини друге издатке, који до сад нису узимани у рачун. а морају се учиннти, ако се хоће да продужне школе имају стварне вредности. Наши учнтељп немају довољно спреме баш за најглавније предмете продужних школа, те пх у томе прво треба спремити приређивањем нарочитих курсева. До сада су приређпвани само курсеви за ручни рад и једна врста пољопрнвредних курсева, а то није довољно. Наши учитељи треба да се упуте како ће и шта ће из пољонривреде предавати у продужној школн; а то је мало шнре од онога што се до сад учнло на по-

Ј ) Којима је врло далеко шкода моглп бп понетп хране па доћи у петак на конак п у школи ноћпвати за предавања суботол п недељом.