Prosvetni glasnik

Б Е Л

Е Ш К Е

791

вама и друштвима у већине словенских иарода и у разним словенским крајевима, јер је Матица Српска послужила угледом читавоме низу разних Матица у Словенству. По угледу на Матицу Српску би поред многих Матица 1842. године основана и Матица Илирска (сада Матица Хрватска), а 1864. родољуби словеначки основаше у Љубљани Матицу Словенску, која и данас иостоји и има исти задатак готово, који имају и Матица Хрватска и Српска Књпжевна Задруга, У првим годинама свога живота Матица Словерска је била доста нејака; али захваљујући словеначком родољубљу, и она је ночела јачати и већ за првих десет годинањена живота у њеним је пздањима изашао велики број лепо опремљенпх књига словеначких: осам књига Матичина Летописа, с календаром, шест земљоппсних н исторпјскпх дела, седам књига из прпродних наука, два белетристична сииса, један спис из науке о језику, три списа различите садржине и четири земљописне карте, намењене школској употреби. Већ на крају десете године Матичииа имовина је износила 61.000 фор. После је рад у овој Матици бивао све јачи, 1889. године бнло се навршило двадесет и пет година од Матичина заснивања. Место каквога свечанога прослављања Матичине двадесетпетогогодншњице Управа Матичина је, штедећи Матичину нмовину, спремила и штампала историју Матичину од постанка јој. Сада Матнца Словенска има 6 иочасних чланова. Председнпк је Матици од 1893. године Франчиигек Левец. Матичина ј_е Управа недавно разаслала члановима Матичнне књиге за 1899. годину. Ту је поред Матичина Летописа још пет књига одабране садржнне. Књиге Матице Словенске сем Српске Ераљевске Академпје п Српске Књижевне Задруге мучно да у Србији још ко добива, а оне п својом садржином и технпчком опремом својом заслужују много бољу нажњу у нас.

То ће се видети и из овога краткога прегледа садржине Матичиних књига за минулу годину. Прву је књигу ирошлогодишњега кола уредио Л. Пинтер. То је прва књига Матичина Зборника за књижевну и политичку историју. У овој је књизи на црвоне месту прилог ироф. Ивана Стекласа Ђгида ^ојзЈса г Вепесапг, у коме се опширно приказује ускочки рат с Млечићима, који су хтели завладати целим Јадранским Морем и свима обалама његовим. Други је ирилог ВопезШ кгдоЛо^Гпг кпЏве^пе зпеге теј СеМ т 81орепсг (Прилозн за историју књижевннх веза између Чеха и Словенаца), у коме су објављена разна писма многих знаменитих Словенаца н Чеха: Метелка, Ст. Враза, Коиитара, Ј. Добровскога, П. Шафарика, Ханке и толиких других. На крају Зборника је Библиографија словеначка за 1898. годину, коју је саставио Р. Перушек ; у библиографији су напред побележени словеначки листови, што у тој годинн излазише, па онда редом: дела богословска, правничка, хигијенска, философска, педагошка, омладинска, филолошка, белетристичка. У другој је књпзи од др-а Карла Гласера 2дос1о^та вХоуепзкеда з1о^з1^а (Исторнја словеначке књижевности). У тој је књизи иродужење у Матичиним књпгама раније започете историје словеначке књижевности; у овој се књизи говорп о научној и забавно - поучној књижевности словеначкој новијега времена. Прво се говори о раднпцпма на пољу историје и земљописа, па о философима, природњацима, богословима и педагозима. У почетку свакога одељка је прво реч о дотичној књижевнај грани у опште, па су онда биографски п библиографскн подаци о поједииим радницима на тој књижевној грани. У трећој је књизи спнс проф. С. Рутара, о словенској земљи, у коме је опис оних словеначких земаља, које су сада. под Италијом. Ово је већ трећа свеска списа Словенска земља и