Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

793

бији, из времена 1730. до 1736. год., прибрао М. Ђ. Милићевпћ. * Зоологија. Написао др. Карло Елауз, б. проф. бечког универзитета. Превео Љубомир МиљковиК. Са 889 слика у тексту. Ењига прва. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1900. 8°, стр. 692. Клаузова зоологија је једна од најпотпунијих и најпризнатијпх дела ове врсте. У ово дело су унесене све новије тековине у зоологији, „све оно што је у науци доказано, признато и ван сваке сумње утврђено". А у општем делу изнесене су и теорнје и хипотезе зоолошке. Поред тога ово се дело одликује и јасношћу у излагању, те је у истини врло велика добит за нашу научну књижевност и наше раднике на јестаствевици, што ово одлично стручно дело, до сада већ преведено на многе јевропске језике, излази и у српскоме преводу. У овој књпзи је само први део Елаузова дела, п ту су сем општега дела ови одељци из посебнога дела: Праживотиње (рго^овоа), Дупљари (сое1еп1еп1ега(;а), Бодљокошци (есМпоДегтаЂа), Црви (уегтеа) и Зглавкари (агЉгороДа), са свима класама ових животињских кола. У тексту је велики број слика, које ће много помоћи бољем разуневању саме садржине. Једно је само што нам се не свиди код ове књиге; то је сувише велика цена — двадесет динара, која ће, са свим оправдано страхујемо, учинити, да се мало који од наших стручњака а нарочито мало који од ученика наше Велике Школе може користити овом књигом. * КраљевиЂ Марко у српским народним песмама. Издање књижаре Анте П. Ђорђевића. Београд. Штампарија код „Просвете", 1900. 8°, стр. 48. У, нашим народним умотворинама, а поглавито у народним песмама лежи

необично драгоцени матерпјал за народне читанке, којима би се помогло ширењу писмености у нашем народу, и за буђење и неговање родољубља и у омладине и у одраслих. Али које користи од тога, кад се тим материјалом нити хоћемо нпти умемо како п колико треба користити. Еритична издања наших народних песама, на жалост, још су неприступачна маси нашега народа, и са велике цене своје и са јога примитивне књижарске радње у нас. Наш народ воли песму, нарочито јуначку песму, која је постала у народу. и годинама и вековима живела у народу, путујући од уста до уста. Али су, с наглим изменама целокупнога народнога нам живота, све ређе прилике, да се чује српска народна песма; јека од гусала све се ређе чује; све је чешћа и чешћа српска кућа, у којој се више не виде гусле. У народу се нашем зна, да се толпке јуначке песме наше, у којима је тако лепо представљен целокупан живот наш у прошлости, нису и саме изгубиле с одјеком тананих струна, ко.је сада тако ретг?о јече; народ зна, да је, за нашу срећу, било људи, који су за времена побележили од даровитијих народних певача многе народне песме, и тако их сачували потомству и тражи и радо чита народну иесмарицу, кад су већ гуслари тако ретки, да усмено песму казују. Али је народне песмарице данас тешко наћи. Она лежи на гомили, далеко од оних, којп би је тако радосно дочекали, увек из ње читали и као светињу је чували. Је ли чудо онда. што паш народ тражи и купује, и скупо плаћа, и мале књижице народних песама, које му поједини пздавачи нуде у лошим издањима и с многим погрешкама (као да се надмећу, како ће у народу убити и оно мало пажње, коју поклања српској књизи). У нас се сада већ сваке године спрема за масу народну велики број књижица врло рђаве израде, у којима се штампа по неколико народинх песама, без икаква плана и нимало кри-