Prosvetni glasnik

ПРЕДАВАЊА

755

Нека се сада упореди ово с оним како смо сви ми учиди, па нека читалац пресуди, које је лакше, иростије и разумљивије за деду и које више развнја разум и самосталност илн саморадњу у ученика. А мени нека је допуштено, само ради паралеле, да цитирам овде оно како је о овоме у Рачуиици од Фр. Мочника, која је понајвише одомаћена п понајдуже би.та у нашим средњим школама: „Кад једна врста бројева од впше других врста тако зависи, да она с њима кад се они појединце узму, нешто у нравој а нешто у преокренутој сразмери стоји , онда је размера између свака два броја прве врсте равна размери сложеној лз простих размера између бројева сваке друге врсте, узетих у истоме или иреокренутоме реду, као пгто бројеви те врсте са бројевима прве врсте у правој или иреокренутој сразмерн стоје". (стр. 101. II). „На томе правилу оснива се један сасвим прост начин рачунања, по коме се задади сложеног аравила тројног разрешавају: „1. Непознатп број н онај који је с њим равноимен ставе се у прву размеру. „2. Др]'га је размера сразмере сложена; њена проста размера налази •се, кад се врста од х са сваком другом врстом упореди , да бп се видело да ли те две врсте у правој или преокренутој размерп стоје, па се онда у свакој врсти оба броја, што припадају к х и броју који је с њим равноимен, узму у истоме или преокренутоме реду , као што та врста са врстом од х у пра.вој или преокренутој сразмери стоји. Те размере пишу се једна под другу. „3. Сразмера. се разрешава, кад се производ свију чннилаца у унутрашњим члановима поделн са производом свију чинилаца у спољашњпм члановпма." Ето, тако. Нека каже сад ко шта хоће за ово. А ми ћемо завршити узвиком: — 0, јадна децо !

Ј. Миодрагови!.