Prosvetni glasnik

Б ЕЛЕ

Ш К Е

113

се бар у будуће сачувала чисте штете, коју је последњих година ва Вијенду редовно имала. И Вијенац би доиста престао. Али се у последњем тренутку јавља Матица Хрватска и лосле дужега преговарања прима се власништва Вијенцу. Тако ће Вијенац и даље излазити, само од сада под новим власништвом и уредништвом. Дионичка тпскара уступила је власннштво Матицп, и досадашвега уредника Јована Храннловића одмениће др. Ћуро Арнолд. 27. број за ову годину, први број за другу половину године, изишао је већ под новим уредништвом. Хоће ли овом променом престати и она велика опозиција према Вијенцу, која се последњих година у Хрватској води, тешко је погодити. * Нова приповетка И. Н. Потапенка. — У листу МирЂ Божш недавно је штампана нова приповетка прослављенога рускога приповедача Игњата Николајевића Потапенка, који је нашпм чптаоцима добро познат по својој лепој причп Истинска служба, која је у преводу М. Ђ. Мплпћевића штампана у првоме колу књига Српске Ењижевне Задруге. Ова нова приповегка И. Н. Потапенка носи натпис Примиренге, а износи нам свештеника, крјије својим карактером сушта супротност Ђирилу у Истинској служби. У једноме селу живе два свештеника, и обојица се туже иа своје невољио стање. Једиоме од њпх долази мужик, коме је умрла мати, и моли га да је опева. Овај га одбија и шаље другом свештенику. Други свештенпк га оиет упућује првоме. Овога ради посваде се свештеницп, па се заваде п њихове породице. Њпхова ствар дође и до епископа, и он их измири, пославши у њихово село и трећега свештеника, н ако и за прву двојпцу није бпло довољно зараде. Пред опасношћу, да им нови свештенпк не иреузме оно мало зараде, што сује до тада имали, завађени свештеници и њихове нородцце мире се. Приповетка је уметнички израђена. ПРОСВЕТНИ глдсник

Тридесетогодишњицасмрти Чарла Дикенеа, — Десетога јуна ове годпне (по новом календ.) навршило се тридесет година од смрти прослављенога енглескога романсијера Чарла Дикенса. Дикенс је један од највећих романсијера овога века. Његови романи и приповетке преведени су готово на све данашње културне језнке и свуда су врло лепо примљени п радо читани, те је име Дикенсово и данас још код свих образованијих народа познато и цењено. Одлика је Дикенсова пера верно привазивање људи, са свима врлинама и манама. Две су опште црте, које се провлаче кроз сва дела овога славнога писца: недостнжнн хумор и велико интересовање према свим људима, који пате. Дикенс је својим романима., као што су у своје време Биџер Сту, Тургењев, па у новије доба п Толстрј, знатно утицао на просветне и друге реформе у својој земљи. Утицај Дпкенсов п данас се још видно опажа у многим књижевностима, па, рекли бисмо, п наша књижевност није без његова утицаја, јер нам се чинн, да у ирииоветкама нашега Сремца налазимо по што шта, што је могло доћн од угледања на славнога Дпкенса. НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ књиге Сриска Ераљевска Академија, Споменик XXXV!. — Други разред. 32. Београд. Државна Штампарија Ераљевине Србије, 1900. 4°, стр. 183. У овоме Споменпку Српске Краљевске Академије два су прилога: Прилози историјској расирави „Покрет у околини Клиса 1603. год из млетачког државног архива нспнсао Јов. Н. Томић, и Преглед историјских извора о кнезу Лазару и ЕраљевиИу Марку, одакадемнка П. С. Срећковића. Први је прилог обимом тако незнатан, износи нешто више од 8