Prosvetni glasnik

В Е Л Е Ш К Е

117

ству алкохола на организам и радње ј човечје, о алкохолу као узроку нојединнм врстама злочнна н о кримндалној политнци у погледу алкохолизма. У поговору писац говори о нашим лриликама и о ширењу алкохолизма у нас, и износи нам врло језовиту слику, гшју је до сада врло мало њпх уочавало, а која мора изазвати нарочпте жере, којима би се у нас знатно ограничила употреба алкохолних пића. По подацима, које је писац ове књпге прикупио, у Србији се годишње иопије: 66,000.000 литара впна, или 30 литара с главе на главу; 33,000.000 литара ракије (15 литара на свакога становника, без обзира на пол и доба живота), и 6,274.304 литра пива, или 3 литра с главе на главу. У сажом Београду има 369 локала, у којима со продају алкохолна пића, тако да један овакав локал долазп на 162 главе. Кад се зна, да алкохол ужасно утиче на здравље и морал, и да упоредо са ширењем алкохолизма расте и број кривичннх дела, онда нас ови бројевп морају озбиљно забринути и свакога пријатеља нашега народа, а у првоме реду образованнју класу, која је у честоме доднру с народом, упутити на размпшљање: шта све и како •треба радити, да се овоме већ озбиљноме злу нашем што пре стано на пут. Јер најмање вам овде може поЈиоћи та жалосна утеха, што је алкохолизам опште зло, од кога сви народи п све земље пате, и што је то зло у многпх народа много раширеније, но што је у нас. Ми ваља да гледамо себе, и да зло лечимо, док је времена за то. * Питања за прикупљање технолошких обичаја у српскаг народа. Саставио Петар М. ИлиК, професор Учитељске Школе. (Одштампано пз „Караџића" за 1900. г.) Алексинац. Београд, Штампарија Матс Јовановића, 1900. В. 8°, стр. 27. Уредништво Караџића, листа за срп«ки народни живот, обичаје и пре-

дање, с успехом радп на прикупљању градива за српскп фолклор. У тој сврси уредништво је већ опремило у народ питања за прикупљање музиких и ловачких обичаја, а сада, ево, спремило је и питања. за прикупљање технолошких обичаја у нашега народа. Ова су питања састављена тога ради, да би се „боље сазнало, како је српски дух савладао матерпју, подвластио себи природу и упрегао силе ирпродне у своју службу; да бн се увидело, како се испољава душа народна преко радних руку српскпх, како њима деље п дела, теше, реже, везе, кпти и шара". Овим је питањима обухваћена „ нарочито домаћа радиност, која досеже у прастару давнину, за тим занатска радиност, која је истина млађа, јер је јаче оличење закона друштвене поделе рада, али је ипак асимилована народним духом". Желети је, да сви оии, а у првоме реду наставници народних школа, којима ова питања дођу до руку, својски пораде на црикупљању наших народних технолошких обичаја. Тиме ће помоћи, да се наш народни живот што боље и што свестраннје позна и нроучи, чему ваља сви ми непрестано да тежимо. * Љубичица. Књига за децу. Удесио Мих. Јовик, учитељ. I Издање Фонда Учитељ. Удружења. Београд. Штампарија код „Иросвете", С. Хоровпца, 1900. 8°, стр. 156. Од књига за децу, које у нас последњих годпна изпђоше, ова ће бити међу бољима, како својим прилозима, тако и слпкама и техничком опремом својом. Само пада у очи врло велики број прилога и слика, уиотребљених у овој књизи, који су били већ равије употребљени у књпгама за децу и дечјим листовима. Ми истина не нристајемо уз мишљење проф. Л. Лазаревића, кога се у осталом ни он сам доследно не држи, да у књигама за децу и младеж не би требало доносити ствари, једном већ објављено у сличним књигама; али нам се чини незгодно, да