Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАНА

41

тачкама одступају од првих, вероватније, то може старији низ представа из основа да се нромени. Образовање општих нредстава. И ово је посдедида аперцепције. Замислимо, да какво дете има само представу једног одређеног иса, н. пр. домаћег пса својих родитеља. Кад види другог каквог пса, то Ке и та нредстава, коју има, ностати свесна и стопиће се по закону сличности с новим опажајем. Оно, гато је у обема представама једнако (глава, труп, четири ноге, реп, лајање и т. д.) постаће при том стапању јасније; оно пак, што је неједнако, помрачава једно друго. При онажају сваког другог пса бнва то исто. Није чудо, дакле, ако дете напослетку може оно, што је једнако, да представи врло разговетно. Производ стаиапа једнаких аредстава називамо општом иредставом. Такве се представе зову још и исихичким или цскуственим иојмовима. Ови иостају код свнх људи на природин начин стапањем репродукованнх представа с новим опажајима. Психички иојмови се разликују од научних или логичких појмова мањом верношћу и одређеношћу. Али о томе доцније. Интерес. Дечко, који је о инсектима већ стекао нешто знања, носматра те животиње у природи или у каквој збирци с великим разумевањем и интересом; те?как показује интерес за пољопривредне справе, стоку и жито; сликар може дуго времена с интересом да носматра какву слику; несник чита с интересом какво ново литерарно дело; о сроднпцима или познаницима обично радије слушамо, него ли о непознатима. Овај интерес, који такође почива на аперцепцијп, јесте осећање. Оио се код дечка појавило, када је видео пнсекте или чуо да се о њнма говори; јасно је, да је постало, дакле, представом ових животиња. Наставна грађа, која изазива у свести ученика представе за аперцеповање, прима се с интересом, јер се појима; ако је наставна грађа аотиуно иозната, ако не бива ништо друго до понављање исгога, т.ада у ученику нестаје интереса; такође ако је сасвим нова, не може се изазвати интерес, већ је ученик равнодушан. Осећање интереса, дакле, зависи од садржине свести ученика и сличности ове садржине с новим представама. Ова сличност изазива лаку репродукцију старога и сгапање тога са новим. Пажња. Нз пријатног осећања интереса постаје тежња. Ко има интереса за што, тежи да о томе више сазна, боље научи и с тога је аажљив. Тежња има, дакле, свој корен и овде у кругу представа, који се има и који тежн к јасности и разговетности. С тога је имање иредстава за аперцеповање предпоставка осећања интереса и тежње за усвајање нових представа. Успе ли учитељ, да нробуди интерес код својих ученика, тада извесно може рачунати на њпхову пажњу.