Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

45

чему смо се нада.ш, и оствари, тада у иама постаје пријатно осећање задовољења; ади приметимо ли, да у стварности друкчије испада, но пгго смо ми очекивали, тада нас испуњава непријатно осећање обмане. Забринутост, страх. Родитељи имају страховање и забринутост, када њихова деца оду на лед и тамо дуго остану с тога, што представљају могућност какве несреће; дете има страх од непогоде, која се приближава; варалица етрахује да га не ухвате у превари. И ова су осећања последпце Фантазије. Ако се опазе претходии знаци неиогоде, у нашој Фантазији представљамо н то, да непогода ломи, да муња убија и пали и у том се тренутку јавља н осећање страха. Родитељи се у својим мислима пренаптају на лед и представљају, да се лед може сломити, да може на њему бити и отвореиих места, да су деца необазрива и да не мисле на опасност и — у својој Фантазији виде несрећу. Тако Фантазија може човека узнемприти и осећање забринутости се појачава п прелази у осећање страха. Ако се не деси оно, од чега страхујемо, тада нестаје неиријатних осећања забринутости и страха; представе стварности истисну представе уображења. Тада постаје у нама пријатно осећање олакшања; ми осећамо да смо ослобођеии од терета забринутости и страха, који нас је дотле притискивао. Сумња. Ми можемо сумњати у правилно решење какве задаће, у долазак каквог очекиваног пријатеља, у истинитост какве вести, у сјајна обећања каквог трговца. Ово непрнјатно осећање сумње јесте последица двеју противположних представа. Ми сумњамо у успех каквог иЛана, ако се представа успеха мало по мало потисне представом неуспеха, особито ако нас не задовољи почетак нзвођења. Обе представе могу да буду помагане помоћним представама, прва н. пр. представом бољих прилика и суделовања других лица; друга пак искуством, које се противи нашој тежњи. Сумња се може и тада појавити, када у каквом непознатом пределу имамо час осећање, , да смо на правилном, а час пак осећање, да смо на погрешном путу; или када смо на каквом испиту свесни и наших добрих одговора као и погрешних. У таквим случајевима се тискају противположне представе наизменце у нашу свест, али нп једна од њих није довољно јака, да другу потпуно помрачи. Иожуда. Дете с чежњом очекује божићну светковину; роб или притвореник жели час ослобођења ; с одвратношћу пак ступа какав дечко на посао, на који се и против његове воље приморава; с великом одвратношћу полази дете у школу, кад помисЛи, да ће тамо добити какву казну. Онај, који се нечему нада, представља у себи штогод добро и пријатно и жуди затим; онај, који страхује, нредставља пак какво зло или какву непријатност и тежи против тога. Обоје се и добро као и зло, и срећа као и несрећа, могу помоћу Фантазије тако појачати, да се тиме