Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖНЋ

97

Раздраженост необузданих Арнаута због ратова, а за тим и усдед унигатења њихове лиге, није се била ни стишала, када на све стране иројури глас, да у аиховој средини, међу Хришћаиима, има „комита" (револудионара), а Турска покуша да изврши попис становништва и разреже некп прирез. Љима не би доста што над Хришћанима свој гнев изливаше, него покушаше одупрети се н властима при извршењу речених владиних наредаба. Они усташе и покушаше упасти у Призрен, да опет власти протерају и друга зла почпне. То бејаше 12. Фебруара 1885. год. Какво је стаље онда у Призрену и околини овладало било, довољно ће бити кад кажем, да је руски консул, аок. Јастребов, био иринуђен сву архиву, осем ишфара, сиалити и очекивати кад ~ће Арнаути уиасти у варош. Шта је морадо бити и са богословском архивом и књпгама може се замислити. И због тога узалуд би доцније који тражио подробннје податке о Богословпји од њена постанка, јер је и богословијска архпва тамо била смештена, тобож ради боље сигурности. Тај нападај на Призрен одбио је Ибрахим-паша са три батаљона војске и топовском ватром и ако је било 4—5000 Арнаута. Народу је било познато све, што се у Призрену и у околини му дешавало. Ако је и било људи, који би радо своју деду у Богословију упућивали, њих је од тога одвраћало страховање за дечји живот. С друге стране сви могући зулуми и глобе, које је народ само од разузданих Арнаута подносио, одузимала су му средства, која би на васпитање своје деце могао употребити. А они, који су све те беде моглп поднети и опет нешто од својих уста иа васпитање своје деце дати, морали су озбиљно мислити и о будућностп своје деце, јер није било прилике да би им деца, по свршетку школе, могла постати учитељи, а још мање свештеници. Зато су се ограннчавали само на то': да им деца сврше основну школу, где их је било, или само по 1—2 разреда Богословије, па да пду на занат. У таквим приликама, које су овде у иајблеђој слицп изнесене, нашем народу, почевши од Босне па све до Охрида, не бејаше до школе, него до опстаика. У толико га је внше од школе одвраћало, што је својим очима гледао, како баш његовп впђенији синови највпше страдају. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПРОСВЕТ1Ш ГЛАСНИК, 1900., 2.