Prosvetni glasnik

178

ПРОСВЕТПИ ГЛАСПНК

слике речн, он нознаје поједина слова и сећа се њихових гдасова. С почетка бива репродукција низа слова полагано и песпгурно; пу, честим нонављањем бива н читање сво боље и на послетку ностане механичка извежбаност. Извежбан читадац је у стању да једним погдедом прегледа читаве речи и низове речи и да нх брзо изговори. в) Писапе. 11ри лепом су писању у раду два међусобом свезана низа представа: 1. ннз слова, и 2. низ покрета руке. Ноједине покрете руке, који се чине кад се хоће пеко слово да напише, мора онај, који пише, нрво да представи, па опда н да их изведе. У колико чешКе чини те покрете руке, у толнко му више постају бржи и лакшн, н на послетку нх изводи и без икаквог размишљања. Нредстављени гласови и сдова ироизводе правидне покрете без појединачног нредстављања тих покрета. Тнм и нисање постаје механичка извежбаност. г) Цртање. Код цртања је мало друкчије. Вежбањем задобивамо извеспу механичку извежба#ост у представљању основних обдика (нраве н кружне линије, кругови, угдови), јер се ти основни облици у цртању једнако ловраћају, као што се при писању једнако иовраћају поједини обдици слова. Тела за цртање су нак тако многобројна и разнодика, да се цртање истих једнако мора руководити представама задобивеним чудом вида. Поиављаље и нримена. Шта јо пзвежбапост ? На чему се заснива ? Кажи неколпко уметности ! У којим се уметностима вежбамо у школп ! Какав је циљ наставе у уметностима? У чему се састоји вежбање? Како бива вежбање у говорењу? Које представе служезато? Објасни вежбање у читању! Кад има когод механичку извежбаност у овој уметности? Које су нам представе потребне прп писању? Кад онај, који пише, више не мора да представља поједине нокрете нера? Може лн се механичка извежбаност задобити у дртању правилних фигура ?. А да ли и у цртању природних предмета ? Објаснп вежбање у певању по нотама, у плетењу чарапе! Како задобивамо извежбаност у рачунању? Какву вредност имају пзвежбаностп? (НАСТАВИЋЕ СЕ)

УПОРЕДНА. АНА.ТОЖИЈА КИЧМЕЊАКА По бе&еићаиег-у и др. НАПИСАО 1)г. ВОЈИСЛАВ Ж. ЂОРЂЕВИЋ, ВА11РЕДНЛ ПРОФЕСОР В ЕЛ . Ш КОДЕ. (1.) I. Увод у Уиоредну Анатомију. 1) Ноложај и задатак Уиоредне Анатомије. Упоредна Анатомија, као што је познато, део је Морфодогије или науке о обдицима. Морфодогија се дели на оншту и иосебну. а) Оашта