Prosvetni glasnik

182

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1ег (1535—1600) описује Феталну лубању и исиитује развиће пилета. Рађгшиз а\> Лдг<арет.(еп1а (1537—1619) пде јопг и даље и покушава, да извесне Функције (нпр. кретање животињског теда с места, глас, внд) прати кроз читав ред жнвот. облика. Т УИИз испитује мозак у кичмењака и крвоток у животпња. Харвејов пронсиазак крвотока био је од великог утидаја не само на Фпзиологију, већ п на Упор. Анатомију а нарочито његово „оише тпит ех ото" на исторнју развића. Овде вреди иоменути још три човека, који су нри крају XVII столећа живели, а то су: Талијанад Магсе11о МаЏгфг п Холандесци 8таттег<Јат и ^еегсепкооЋ. Први, својим ,Б18бе1ЧаИо с1о ћотћусе", прокрчио је иута за анатомију инсеката, обогатив веома наше знање открићем Уаза Ма1р1§М, срца, нервног система н трахеја у инсеката. Од Свамердамових списа иомињемо, пре свега, „Библцју природе", у кој'ој ' се са необичном тачношћу говори о грађи пчела, еФемера, пужева и т. д. Па послетку Левенхук је пронашао микроскоп и поред осталог обратио нажњу на оне. сићушне становнике слатких вода, — на тако зване „инФузијоне жнвотињнце" и овим испитивањима учпнпо је читав преображај у нашем појимању о животињској организацији. Ови пронализци на Физиологији као и усавршавање микроскопа, многобројна путовања и прикунљање збирака зоолошких као и испитивање зоотомско, напослетку оснивање прпродњачких академија, музеја, зоолошких вртова и часописа, све је то принремало нову еру у развићу Унор. Анатомије. Највећа иак заслуга свих горе поменутих људи била је у томе, што су напустилн ученост, која се црпела нз прашњивих књига, већ су се ослањалп у својим испнтивањима иа своје рођепе очи и свој суд. 11ри крају ирошлог столећа биле су, већ готово све познате класе животињског света, испитапе и донеклеу ред доведене. ЛЈпие (1707—1778) својим најважнпјим радом „Зу8(;ета Ка1игае" (1735), у коме је изнео научну терминодогију — бинарну номенклатуру, нрипомогао је истина да се добије преглед позпатих животиња чији је број енормно растао, али је нашој науци више шкодио; јер је својим једностраним радом одвраћао нажњу паучпог света од испитпвања анатомије, физиологијо и нсторпје развића. И поред шаблонског прнкупљања п одређпвања огромног броја жпвотињм, још не бејаше пронађеп кључ за разумевање различиости појединих делова једне класе, као нн слнчности између нојединих класа јкивот . света. Ну Сатрег (1722—1789) је већ поред апатомских описа мпогпх жпвотпња, испнтао орган за слух и пронашао пнеуматичност костију у тица, као п везу ваздужних иростора у костима са плућима.