Prosvetni glasnik

188

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

тача живе природе. Као год што је Фпзиологијп дао нов облик, тако је и МорФологији — Упоредној Анатомији својим радовима дао место, које она заиста и заслужује. Родио се 1801 у Еобленцу, учпо од 1819—22 медицину у Бону, где је постао доктор, затим се бавио у Берлину код Кис1о1р]п-ја, хабнлитпрао 1824 у Бону за Физиологију н Упор. Анатомију, 1826 постао изванредни а 1880 редовнн ироФесор. По смрти 11ис1о1р1пјевој 1833 постаде проФесор Анатомије и Физнологпје у Берлину, 1834 постаде члан пруске Академије Наука и умре изненада 1858 год. 19 аирила. Јоханес Милер врло је много радио на Унор. Анатомнјп. Нема готово пи једне класе кичмењака у којој нпје дао важнпх приложака за тачно познавање анатомске грађе. Тако на МухтоМе-ама, 8(]наНс1-а.ма., Р1а §ш8 <;ота-ма, ОапоШеа-ма и Атрћјохиз-у. Иронашао је лнмФна срца у АтрћИла, КерИПа. Испитивао .је орган за глас у Раззегта, и мушке полие оргаие у тица. Затим је радпо на анатомији зглавкара (грађи очију, органима за варење, органу за слух у 0гу11и8-а). Основао је ред Ка<По1апа п т. д. У Енглеској је радио много на Упор. Анатомијп Шскаг<1 Ошеп (1803), проФесор Упоредпе Анатомије па Хунтеровом Музеју. Оп је израдио анат. монограФију КаиШие-а п ВгасМоросћа, који тада бејаху мало познати. У Француској је Ее^ог^ие с1е 8тгупу радио на апатомији зглавкара (1778—1851). Име Аг1ћгоро<1а унео је у зоологију коп 8геЂоШ (1838). Непгу НихГеу радио је на Серћа1орос1а-ма. Мгс1гае1 8агз (1805—1869) пронашао је у морским дубинама Сппо1с1еа-е, затим особптн облик ларве у А81епоМе-а, испитао је развиће Ро1ура и Ме<1иза — метаморфозу генерација. Ирелазећи преко осталих знатних раденнка па Упор. Анатомији п Ембриологији (Непп МПпе 1м1\уагс18, ЕисМ! ЛУа^пег, Беикаг!) поменућемо, напослетку, још и Саг1-а Оедепђаиег-а, којп је пздао Огипптде (1ег Vсгд1еГс11епЛеп АпаГотге Лег УУггЂеШиегс, Бе1р21§ 1898, у којој је представљено све знање и последњп резултати Упоредне Анатомије п које ће нам дело, поред „ОгипсШде с1ег уегдћзЈсћепПеп Апа1от1е с1ег \УЈгће1Шеге" од 1)г. К. "\У1ес1ег8ће1т-а, IV АиДаде, Јепа 1898, служптп за основу паших предавања и овога рада. 3) Уиоредна Анатомија је у вези са многим ириродним наушша. а) Са зоологијом је тесно спојена и чини управо њену основу п крајни циљ. Природна класиФикација, која бн нам нредстављала односе међу животињама, које сад на земљи живе и које су некада на њој жнвеле, оснива се већим делом на Фактима, која пам даје Упорсдна Анатомија. б) И хиетологија , која је у последње време ностала готово одвојена — самостална наука, има везе са Упор. Анатомнјом; јер се показало, да. су извесна ткива карактеристична за читаве групе животиња и да у случајевима, где нема других доказа, и хистолошки карактер