Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Отатистика наставе у Краљевини Орбији за 1894.-95. шкодску годину. Са четири картограма н осам диаграма. По службеним изворима нзрадио Зар. Р. ПоиовиК. (Издање минпстарства просвете и црквених носдова). Београд. У Државној Штамнарији Краљевине Србије, 1899. 4°, стр. СБХХХ1 и 247. Није се навршио још ни читав век, како је обновљена млада ерпска држава, на већ смемо слободно п смело погледати у свс гране нашега јавнога живота и прнстајати на такмичеље у културноме наиредовању с некима од својих ближих и даљих суседа, који су у прошлости били много срећнији од нас. Онај сразмерно великн наиредак, постигнут у нас од 1830. године за овамо на просветно-културноме пољу, може се прогумачити, како самим духом нашега народа, тако н оном сталном и интонзивном тежњом свих синова натпега народа, да своју отаџбину што п]>е поднгну у ред најкултурнијих земаља, и упоредо с тим и непрестаном готовости нашега народа, да све, па и највеће жртве поднесе, ради остварсња оне своје тежње. II у највећим недаћама у нас се није престајало радити на свеколикоме јачању наше младе државе, а нарочито на нроснетном напредовању њену, и за ово нису никада ускраћивана материјална средства. Све се то најбоље оглода у непрестаноме напредовању просвете у оиште, а јавне наставе посебице, у нас. А за нроцену овога имамо већ прилично нодатака, прикупљених у огледима, да се и у нас нрикупе и среде потребнн статистички подаци о јавној настави и просветн у опште. Први огледн за нрикупљање статистичких нодатака о јавној настави у обновљеној Србији јављају се у иас још 1857. године. Од тога времена па на даљо било је још оваквих огледа, па и много срећнијих но што је био овај нрви, Спасићев, оглед, али се тек од скора ириступило свестраном п што потпунијем прибирању и сређивању нодатака о свеколикој јавној настави у нас. Књига, чиј је натпас горе исписан, последња је, по времену кад се јавида, у којој имамо статистнку иаставе у Србнји. У њој су обу-