Prosvetni glasnik

208

просветни гллеавк

за 1898., падеонтодошке расправе уз геодошку карту Алгира за 1898. год., посдедње свеске <3иа<;ег1у Јоигпа1-а, бидетен московског јестаственичког друштва, бидетен дижонске академије, гдасник ердељског јестаств. друштва, Л г егћаи(11ип»еп бечког геод. завода), и б) купљене (спнси швајдарског падеонтодошког друштва). 2- Л 'Р Дим. Ј. Антула реФерује о рударско.м одељку сриске издожбе у Паризу. — Збиркама које су у рударском одељењу уређене за парпску издожбу представљена су сва наша рудишта, о којима се према досадашљим проматрањима може рећи да имају практичног значаја. Поред тога издожиди су п поједини приватни рударски повдастичари збирке руда п рударских производа са својих р} г дишта. Издожене руде груписане су по метадима и обедежене нарочитим бројевима за свако рудпште понаособ. Рударским збиркама придодата је и прегдедна геодошка збирка нашпх терена и збирка грађевинског и другог корисног камења. Најпосде, прпнремљен је за издожбу и опис на Француском језику свих важннјих рудишта и рударска карта Краљевине Србије, на којој су уцртане п гдавне геодошке основе наших терена (види записник 1 ј ХХ геодошког збора, тач. 6.). 3. П. С. ПавловиЛ приказује прво примерке аурипигмента из Адчара у Македонији, које је минерадошком заводу покдонио г. Светозар Михајдовић, жедезнички чиновник, и збирку трпјаских петреФаката из окодине Крупња, коју је за геодошки завод прикуиио г. Драгутин Степановић, рударски инжињер. — За тим саопштава, како је с продећа ове године поново обишао окодину Сремчице и том придиком. бдизу каменог мајдана, а на самом извору Пећинског Потока, запазио испод сарматских кречњака сдој бедичастог, нешто гдиновнтог песка, у којем је нашао шеснаест врста сарматских мекушаца. Највише има церита (погдавито СегШпит р1с!ит), а доста је чест и један Тгосћпз, који се нпје могао идентиФиковати ни с једном познатом врстом из Бечког Басена, те га је с тога пратио г. Синцову, проФесору у Одеси, којп се нарочито бави проучавањем богате руске сарматске Фауне. Добнвши одговор од г. Синцова, да се овај трохус раздикује и од свих руских трохуса, Павдовић га уноси у нову врсту под именом Тгосћиз ЗтсоУ1, п издаже затим његову диагпозу. — Посде овога приказује маду збирку понтијских Фосида из Раље (код тунеда), на коју је наишао придиком новог уређнвања терцијарне збирке геодошког завода Ведпке Шкоде. Фосиди су рђаво очувани, ади се ипак могде одредити некодике врсте, од којих се нарочито мноштвом истичу Ме1апорз13 атеПапа Еисћз п Соп§епа Раг1зсМ Сгјг. — Најзад реФерује о чданку П. Опенхајма ХЈећег ппМе1еосапе Гаипа т Лег Негге§отта ип<1 Љге Венећипдеп ги «1еп ВсћЈсМеп топ Назко^о т Ви1§аг1еп ип(1 апс1егеп аШегИагеп Гаипеп (1ез бзШсћеп МШећпеегћескепз, којп је пзишао прошде године у Кеиез Јаћг-