Prosvetni glasnik

216

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

подеоноБС војнички лидеји. Држава у Енглеској не управља ни универзитетима ни колежима; она их и не надзирава. Нема никакве инсиекдије. Држава може интервенисати само у име закона ради нездравих станова шш рада дечјега. Виигс п средње школовање сасвим се истргло испод државнога надзора. И у самој основпој наставп ^ржава се плете у зидање тпкола или плаћање наставника, само ако је учење слободио, верско, или друго које недовољно, п ако издржаваоди тнх школа скуне довољан број потппса. Основпа настава је обавезна, али је беснлатна само за сиротињу. 6. Да ли се иокушавало да се тај режим, демократизује ? Не. На протпв. Колико се год више моаге, одвраћају се неимућпа деца од „слободнпх проФесија*. У осталом, истински „слободну" проФеспју треба да врши одиста слободан човек, који неће бити роб Финансијској невољи. Лекар, који јури за пацијентима, проФесор, којп проводп све своје време дајући лекције, не врши „слободну" проФесију, колико ни какав занатлија. Они живе од својега рада и управо животаре. Вршиоци слободних проФесија нису у Енглеској тако многобројнп, као у Француској. У осталом држави, или боље рећи народу, нису ни иотребнн толики учени људи, чпповшјци , адвокати, проФесори; њој су потребнијн индустријалци, трговцн, морнари, књиговође, земљоделци, одгајивачи стоке, а то се не учп у колежима. То се изучава у школама индустријским, практичнотрговачким, које се остављају у 15. или 16. години и улази у живот не губећи времена. Колико лицеиста изгуби само по шест до седам годана својега живота? Најбоље држава узима за своју разнолнку администрацију. Осталн улазе у грађанске службе. А још већи их број улази у трговачке куће, у којима им је оно што су учили некорисно или шта више од штете. Философ је лош трговац. Није потребпо ни говорити, да то одвраћа у онште од занимања корнсних и лукративних. Трговање је педостојно гимназисте! Заводи, као ови у Хароу, Етону, КлнФтону, Чартелтаузу, Гугбиу и т. д. и т. д. не припремају за испите, тамо се виђа мало младића, који ће жнвети од испита. Ту се образују карактери, ту се оштри здрав разум, ту се утврђује здравље. Али то су раскошни заводи. Разуме се, да Има и благодејанаца, а благодејања су тамо замашна. 1000, 2000 или 3000 динара, али се тако подстичу синови сиромашних породица на копкурс. Шта више, њпма се чине и сметње, сем кад су изузетних способрости; у ствари се боје да их одврате од корисннх занимања, у којпма бн опп могли показати своју интелигенцију и вољу. Благодејање се-даје чисто п просто конкурсом. Не тражи се благодејанцима уверење о сиромаштини. За багодејањо се јављају највећи богаташи као и сиромаси, ако су само доста даровити и вредпи, да се могу поуздати да ће имати успеха. Онај који добије благодејање не мора бити сиромашан, већ уман и способан. Та су благодејања награде, подстицања на рад илп награде за