Prosvetni glasnik

23*

КОВЧЕЖИЋ

„Ту ми суму ваља скуппти, а у намери да ту суму скупим, ја сам и издао ону брошуру, о којој сам говорно. Али она није за продају ц ја сам од ње штампао само 120 примерака. За сада бар ја је нећу предавати јавности, јер нећу да подшкем никакву препирку о корисностн реФорме, којој би се могле у гдавннм јој потезима учинити замерке чисто специја.ше прпроде. „ Ја тражим петнаест људи, који имају довољно времена на расположењу, да се заузму за ту ствар, п да су доста имућнн, да би моглп одвојнти 20.000 Франака од свога капптала п улолштп пх у овај посао, који је такође радња. Остаје мн од прилике 70 примерака те брошуре, п био бпх срећан, кад бих могао доставити их онима, који бн је затражпли да се ирактично заинтересују за то дело бнло лично, било да упознају тим своје пријатеље. „Само је три недеље како сам је почео растурати, а већ одговорп који ми стигоше, допуштају .ми да кажем унапред ресултат н да утврднм да ће реФорме бити. „Ђенерал Киченер, осветилац Гордонов, рече пре шест недеља у току једне беседе при обеду, који је давао Лорд Мер Лондонскн у његову почаст: „Треба ми 100.000 Фуната стерл. да оснујем енглески колеж у у Картуму у спомен Гордону." „За дванаест дана ових сто хиљада беху уппсани. Ја не тражим поклон од 2 милнјуна и 500 хиљ. динара, него само да се пласирају 300.000 динара, и то у поуздану радњу. „Триста хиљада динара јесте ништавна сума према величннн самога дела, а оно, тврдо сам убеђен, неће оставити инднФерентнпм чланове Тоигш§ С1ића — јер реч Тоигш§ С1ић (1е Ггапсе значе у псто време н штедрост, дарежљпвост, здрав и практичан ум, хигијенско стараае, а ко све то у дело приводп он вршн васпитавање и не знајући да то чипп. „Другима вшне позванпм остављам да отпочну освајање јавнога мњења Г. Г. Ллвие, Леметр, Д'молен н Бонвало, Копшће1, 1)ир1еЈх и најзад Тоигш§ СћЉ, који је увек знао дати прво место здравом разуму, умеће ту ствар да изведу много боље од мене. „Што се мене тиче, ја сам се решио на рад, јер сам са пуно разлога убеђен о корнсности ове реФорме. Она је добро корисна — згодна ваља је остварнти. У таквим стварима: ко хоће, може. Треба је себн ставити у задатак, а хтети, то је колико и моћи. „Може се становати у Енглеској дванаест година и остатн ваљаним Французом, то ће рећи: волети своју земљу, а нарочито још је впше заволети. Ја се поносим што сам један од тих. У Енглеској п међ Енглезима има много ствари достојних за дивљење н угледање, алн сам ја убеђен да би погрешно било позајмити од Енглеза васлитнн спстем а пе дотерати га пре тога према нашем народном темнераменту. „Угледајмо се, али разумно.