Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

359

владе и учитељи и на основу прикупљеног материјала реФормнсано је на скупу свенемачкнх учнтеља у Бреслави предавањем бер.тнског учнтеља К. Фехнера : Како је и у колико од штете ио васиитање омладине дечји рад у индустрији и земљорадњи. Статистиком је утврђено, да је од 428.500 деце из градова, на 56.000, која су била у раду при разним заводпма иди домаћој индустрији. Од 646.175 деде бидо је у томе нослу 83.500. Дакле у оба случаја 13%- Но тај је проценат у разннм крајевима различан. Исто тако испитиван је утнцај дечјих радова по заводима и радионпцама на њихов душевни развитак и морал. И статистика показује значајан проценат како моралног губитка, тако и душевног замора, па чак п отунљеностн, услед сувишног телесног напрезања. Црибрани су, даље подаци о становима и храни омладине. Најзад је н о томе било збора, каквим су ногиблима нзложене девојчнце у мимо школско време. Учитељски односи. Прво је питање у томе оквиру ирнпремно васнптање учитеља, које у Не.чачкој од 70 године ннје претрпело никакву основну измену. У годшпњем статистичном извештају школском, проглашује се дојакошња припрема семинарна за неодољиву. Јаћгевћепсћ! нарочпто истиче ту околност, да су за учит. семинаре изабраиа незнатна места. Супрот томе у Саској била је влада принуђена, услед оскудице у учитељима, да скрати курс семинарнма за пола године. Поједине владе покушавале су да раде на прошнрењу уџбених семинарних основа, ириређујућн учптељске курсеве при уннверс. у Бердину и Лппској. Осшх тога па разним скуповима учитељским чули су се гласови: како је крајњо време, да учитељи приступају своме нослу боље спремљени, само су се чули многи гласови, који су одлучно били против тога, да се учнтељи засебно васпитавају на вишим заводима, како не би нп с које стране моглн бити сматрани као нека каста. Учитељске илате у години 1898. беху повећане у неким деловима. Правилно нримећује пом. годишњи нзвештај, да то н ннје апсолутна новишнца плата, већ само односна, с обзиром на цене животних нампрница. Нарочито су у томе погледу рђаве плате поморанскнх учитеља и у источној Пруској. Иначе у Пруској 21% учптеља нз унутрашњости и 64°/ 0 градских добива већу илату од мпнимума одређеног законом г. 1897. У Саској примљен је познатн закон 1898. године. Према томе закону поред станарине прииада привр. учптељима 850 марака плате годишње. А после 5 година службе, с месним општннскпм додатком, као стални учнтељн, имају најмање 1400 марака годншње. Када наврше 10 год. 1600, 15 — 1750, 20 — 1900, 2-5 — 2000, 30 — 2100 марака. ако је радно у школн, која је нмала внше од 40 ученика. На школама с мањим бројем деце, нојединп додаци основним платама од 1300 марака износе само 100 марака. Дакле, с највећом годишњом платом од