Prosvetni glasnik

К0ВЧЕЖ1ГП

367

18. Јусуф-ефендија, родои пз Призрена. Свршио ,је полугимназију у Призрену. Служи као учитељ турског језика од 1. септ. 1893. године. 19. Сима ПоиовиК, родом из Босне. Свршио је гимназију и нсторијско -ФилосоФскп Факултет Вел. Школе у Београду. Служио је од 23. октобра 1893. до 1. септембра 1894. годипе, а за тнм отишао за дпректора срп. гимназпје у Скопљу. 20. Жихаило Тасић, родом пз Србнје. Свршио је Богословију у Београду. Служио је од 23. октобра 1893. до 30. маја 1897. год. 21. Никола ПоповиК, родом из Србнје. Свргаио је Богословију у Београду. Служпо је од 23. октобра 1893. до 30. новембра псте године. 1 ) 22. Васа СтојановиК, родом пз Србнје. Сврншо је Учитељ. Школу у Нишу н Богословију у Бвограду. Служио је од 11. јануара 1894 до 8. марта ове годнне. 23. Милан ГајиК, родом из Босне. Сврншо је гимназију и историјско-Филолошкп Факултет Вел. Школе у Веограду. Служиоје од 1. септембра 1894. до 1 јула 1896. године. 24. Коста ЛозаниК, родом из Бптоља. Сврпшо је грчку гимназију у Бптољу и исторпјско-Филолошкн Факултет Вел. Школе у Београду. Служи од 1. септембра 1894. год. 25. Стеван СтевановиК, родом из Србије. Свршио је Богословију у Београду н духовну академнју у Петрограду. Стуиио је у дужност од 1. јануара 1895. н бно само неколнко дана, јер му надлежне власти сведоџбе не потврдпгае. 26. Архимандрит Данило ПедсљковиК, родом пз Србије. Свргаио јг Богословпју у Београду. Служно је од 16. јануара 1896. до 1. јула 1897. године. 1896/7. тцколске годпне био је и заступннк ректора Бсгословије. 27. Михаило ЗечевиЛ, родом из Васојевића у Турској. Свршио је четвороразредну Богословију у Прнзрену, духовну семинарију и академију у Кијеву. Служно од 1. септ. 1896. до I. октобра 1897. године. 2. јануара ове године, умро па Цетињу од јектике. 28. Свстозар ПавиА, родом пз Босне' Свргапо је гимназнју п нсторијско-Фнлологаки Факултет Вел. Школе у Београду. Служн од 1. октобра 1896. год.

У последње времо г. г. тутори Богословије регашпе, да се Богбсловско-Учитељска Школа сведе нскључиво на чнсту Богословију са че1 ј Пикола бејаше човек, који по својој паравп и попашању не одговараше месним дрилвкама. Он се оејаше усудпо уложптп нротест лпчно код мнтрополита Мелентија, што овај бејашс паредпо једном свештенику да оде пешке у своју парохпју, једап и по сахат далеко од Призрена. Раздражен таким Ннколиним ноступком, Мелентије нозва ректора Богословије п захтева од н>ега да Нпколу одмах отиусти, што овпј мораде учннпти.