Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

369

Било да у Призрену остане досадашња Богословско-Учитељска школа, ■бидо да се она прелести у које друго место, потребно би било, да се само са још једним разредом повиси, или, ако је могућно, и са два. Тиме би се, по мом скромном мишљењу, трошкови уштедели, избегао умни пролетаријат и имали бисмо свештенство зрелијих годпна, како и треба да буде.

БЕРЛИНСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

(СВРШЕТАК) (4) 3. 1'рчки јсзик се предаје само у класнчндм гимназнјама. Настава тог језика расподељена је на шест виших разреда (од ХМегЧегШ на више) са по 6 часова недељно. По старом наставном плану било је 40 часова грчкога језика у класнчним гимназијама, али министар Цедлиц смањио је тај број за 4 часа у корист прпродннх наука. Из овог језпка пзнесу ученицп толико знања, да су у стању, да читају са разумевањем класичну лптературу. У (Јтег-1егИа почиње се са вежбањем у читању н ппсању, акцентовању и сливању (стапању) слогова и речн, а то све на правилима атичког дпјалекта. Из граматике се даље пређе наука о облицпма, до глагола на ,«(. Сваког се дана чпта нз уџбенпка 1 ) и уче се и поједине, важније речи на памет. Сваких 14 дана држе по један школскп или по један домаћи ипсмени задатак ради темељннјег савлађпвања облика и ради вежбања у превођењу са грчког на немачки пли и обратно. У ОЂег-ГегИа се настави наука о облпцима (од глагола на ,ш до синтаксе) при чем се највећа пажња обраћа само важнијим п битнијим правилима. Тако од неправилннх глагола узимљу само најважније из атичког дијалекта; тако исто и предлоге п прилоге. У овом разреду, поред уџбеника, почпњу већ употребљавати Ксенофоита (Анабазу) п то зимњег течаја само 3 пут недељно а летњег 4 пута. На темељу штпва упознају се ученици са најважнијим спнтактичним правилима. Сваког се пак часа велсбају и у превођењу са немачког на грчки, ради прпмењпвања граматичких правила а свакпх 14 дана изменично по један школски пли домаћи задатак (превод са немачког на грчки, ређе обратно). У Vтег-вееип&а почиње спстематско учење спнтаксе. Све важнпје тачке из науке о именицама (члан, падежн п заменице) и најбнтнпја

') Заборавпо сам да прибедежим имеиа аутора грчких; уџбеиика, који се иајвише уиотребљавај у. иросввтни гдасштк , 1900., 2. 24