Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ

381

Школе у Шведсвој._ Народнз школе у Шведсној. Каио се школске прилике и оншта образованост могу необнчно развити и иод неподеснпм природиим погодбама, као и то, како се народпа образованост осннва на особинама дотичног народа, његовим тежњама, његовој всронауцн, плади и т. д. — дакле не на ногодбама земље, већ на иогодбама становништва — најбо.м нам је пример студена Шведска. Доба протестантизма означава у ШведскоЈ ширење образованости у народу, али током моћним и обичним. Још је Густа^ Ваза (1523 — 1560), заводећи у у ПТведској нротестантизам, нарочиту пажњу обратио народној образованости. И већ с тпм, што је сваки Шведац знао библију, била је у тесној вези и његова писменост : то јест умео је већ чптати и писати II на тим п таким основима дограђивало се даље образовање. Закои о обавезном подизању школа у свакој парохнји, као н о обавезној и бесплатној наставп, нотпче из године 1812. Тај се закон одиосп и на децу слепу, глуву, тупу и т. д., за коју су подигнуте иарочите школе. Држава је н у Шведској подпзање народних школа ставила у дужност општинама а сама даје учитељпма незнатне додатке. Сада је у Шведској на 2389 школских општина с 11.713 школа, од којих има 2774 тако званих иокретниШ или селидбепих. Те се школе подпжу само у иределнма лоше насељенпм и не зову се тако за то, што би се селиле с места на место, већ због тога што учитељп врше свој наставпнчкп позпв у једној по неколико месецп, па затим иду даље у другу оближњу школу, где такођер нробаво по неколпко месеци, иа се потом враћају на своје првашње место. Једноме учптељу одређују се по две, мало кад по трп такве школе. Управо рећп учптељи се селе неколпко пута годпшње пз једне школе у другу. Но број тих школа смањује се с годпне у годину а њих замењују школе сталне. Год. 1898 подпгнуто је 237 нових

сталнпх школа, док је у то исто доба било укинуто 18 селндбених школа. За последњих пет година иодигиуте су 643 сталне шволе, а укпнуто је 97. Свега деце облвозне за школу (од 7 — 14 годние) било је у години 1898 827.776 (419.467 муш. и 408.329 девојчица), шго чини 17 9 / 0 целокупног становннштзл. У народним школлма учило је 740.410 деце (89%)! осгало је .било у средњзм школама, или су училп прцватно код својих кућа. Наставника је било свега 14.957 п то 5.279 учитељаи 9.678 учптељпца. Осим тога било је 950 учитеља и учитељица за ручне радове, цртање, невање и т.д. Године 1898 број учитељнца порастао је за 323 а учитеља за 62. Једна школа долази на 432 станозника. На једну шволу долази 63 детета а на једног учитеља 46. У Шведској, као и у свнма др;кавама где је иросзета у развптку, број учитељица стално се умножава, докле се мушкиње пре одаје другоме познву. Учигељице иредају иоглавито у ннжнм разредима, одакле учитељи онет стално устунају. У којој пак по брзини, то се најбоље види из ових дата: год. 1868 било је у школама за децу од 9 до 10 година 1657 учитеља и 1707 учптељица, год. 1895 већ само 302 учитеља а 5487 учитељица. У народнпм школама од год. 1863 бнло је 3354 учитеља п 408 учитељица, год, 1895. 4.865 учитеља и 3.294 учитељице. Свега је бнло год. 1868 у Шведској 5030 учитеља и 2115 учитељица; год. 1895, 8781 учитељ и 13.948 учитељнцп. Из тога јасно излази, да ће кроз кратко време све мање школе за децу до 10 година ирећи у руке учитељица, а учитељи ће дејствоватп само на школама за одраслу децу. Похођење је школе у Шведској до крајњих гранпца . тачно и уре.дно. С разних узрока не иоходи школу само 3"/ 0 . У школске одборе бирају се најобразованијн људи у ошптини, којима напредак школе збиља лежи на срцу п који су вољни да за њу н жртве ноднесу. С тога је тамо и излишан