Prosvetni glasnik

Б Е Л Е III К Е

387

Саду, Карловдима, Печују п Пешт.и поотао је медицииар п год. 1873. буде нромовиран за доктора целокунне медецнне. За тпм ее стално наставно у Вовом Саду где је у нрво време био практнчки лекар а доцније буде изабрат за среског физикуса у Новом Саду. Покојни Огњановић је тражећи лека својој бољцп отишао бно у Штајерску, али му и тамо беше све горе. У повратку својој кући, у Пешти му јако нозли и у уторак 8. августа умре после кратког а тешког боловања у својој 55-ој годннн. Смртнн остаци пренесенн су у Н. Сад н сахрањенн' у породнчној гробнпци на Ајмашком гробљу. Покојннк је био члан и неколико пута потпредседник књнжевног одбора „Матице Српске" а бпо .је и дописпн члап Српске Краљевске Академнје Наука у Београду. Бог да му душу ирости и вечан му сиомен међу Србима.

-ј- СТЕВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ УЧИТЕЉ У ПЕНЗИЈН Пок. Стеван рођен је око годиие 1850. у селу Ваии, сеннчке нахије, у Ст Србији. Основну школу учио је у Високпм Дечанима и у Пећп. Затнм је отншао у Призрен и учио неку врсту ниже гимназије код учитеља пок. Илије Ставрнћа, који је свршио Духовну Академију у Русији. По свршетку те школе дечанскн архимандрпт Ћприло ношље га заједно са својим сестрпћем Илијом Вучетићем у Веоградску Богословију, године 18(59. По свршетку Богоеловије, године 1873., нок. Стеван врати се у свој завичај н ироведе две године у учнтељској службп у Плевљима. Пред први српско-турски рат дође пок. Стеван у Београд општинским нослом и доведе д*вв%воја ђака у Богословпју. Како устанак у Херцеговини узимаше све већразмер*'"^* не могаше се натраг вратити, већ се прими за учптељског застуињ.а Ј Први рат отпоче и пок. Стеван с највећим одушевљењем ступи у ј ча. Ратнн напори погоршаше му здравље, које и иначе не бешеА болест праћаше га целога живота. Већ о повратку у неослоО не могаше бити нп говора и он остаде у учитељској служб) Србији. Учитељевао је у овпм местима: Крпољину окр. нож/ Орашју окр. смедеревског, Варварину и Ивковцу окр. мора/ окр. смедеревског, Кисиљеву окр. пожаревачког и Маслош« вачког. Годнне 1899. августа 21. стављен је у нензију, зб\ јула ове године у Вел. Орашју заклопи своје очи за навек^ Пок. Стеван и ако није бно стручно спремаи учитељ, дом успевао је толико, да није изостајао иза стручних врЦ Впзда се одликовао тачношћу у раду, савесношћу у дуј&ј одушевљеним родољубљем. За то је био члаи утем^љач Д| члан утемељач Учитељског Удружења, а по завештању д/ добротвор Српске Књижевне Задруге и ГимпастичкОг друиг' Како није имао иорода, то је сву своју леиу књг.Ју стотина динара завештао књижници Светоса^-ч Р Пок. Стеван заслужио је да му с» н као учнтељу и као Србпну, и српској земљн. Бог да му душу ирости!