Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТАВЛ 287

одсеци, који $е паиишу на табли ради аналлзовааа, или ее учелици иозову, да у целом чланку нли у једном одељку његовом траже иоједине врсте речп, или поједине облике, пли неке изразе, који се том приликом граматнчкп објашњавају. Кад бн ученнцп редом застајалп код сваке поједпне речи у једном чланку, па би тако вршили граматичку анализу, онда би то убпјало њихов интерес према овом предмету; јер они се не могу дуго бавити самим аастрактним проучавањем граматичких облика и односа. За анализу су згодни: важне изреке, пословице, загонетке, правила, одредбе из разних наука. То се раније напише на таблп; ученици прочнтају по .једну такву лзреку и објасне њено зиачење, па онда је поематрају и проучавају с Формалне стране. Из више таквих сличпих нримера ученпцн покушавају да сами нзведу граматичко иравило, а иосле га иримењују иа иове примере, које опи опет сами изналазе. Те нове примере могу опи тражити у читанци, или пх могу узети пз причања и разговора у школи, нли пх могу самостално саставити према дотичиом правплу. Том прпликом учепици понављаЈу правпло, те га тако запамте; а могу га п забележитп, илп га могу потражпти у уџбецпку, парочито онда кад га примењују при изради домаћега задатка. Може се још на таблп иаписатп иреглед неких граматичких облика, пошто се у предавањима пређе впше методских једпница, и то могу ученицп иреписати и доцнијс унотребити. Одвојена предавања пз саме граматике, без везе са читањем п прпчањем, с говором п разговором, била би сувпше тешка за ученпке. Сувпшно граматизовање постаје им досадно, иа зато онда не воле ова предавања. С тога у нижим разреднма треба ограничити граматичка вежбања. Једно такво вежбање ие треба да траје дуже од половипе часа. — Учење сампх граматичких правила, с једним прпмером за свако правило, нема вредпости, као ученици пе умеју та правила нрименитп п на друге примере; опо постаје још и досадио и одвратпо, ако онп морају па памет учити правила п примере. Сдичан је поступак при учењу шижевних облика. Нри чптању појединих чланака, списа или дела обраћа наставник пажњу ученицима на различне облике; носле се, у разговору, пстпчу те разлике у поједииостима, прави сс иоређеме између ; азних песама, беседа п других књижевних производа, и најпосле се утврђују иравила или естетички закони, који владају у нојесији, у беседништву, у леној ирози. Тако се, дакле. појетика и реторика уче индуктивним начином, у вези с лектиром појединих писаца. Кад се на тај пачин књижевни облици у школн добро објасне,