Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

Развитак индивидуе. Онтогенија, РаИпдепезгз, Саеподепга и Филогенија. У најпростпјпх органлзама, који се множе деобом тела, не налазимо никакво развиће, изузев, што пм се запремина повећава. У овом сдучају, све што организам има на себи, предаје својим дедовима, у којнх се још само растевем запремпна увећава. Постану ли пак прплагођењем ка спољним утицајима органп, онда настуиа И развитак у животу једне индивидуе , која пролази кроз разне ступњеве. И овај низ разних стања, које примећујемо на једној индивидуи, пре него што се потпуно развије, називамо развитком или онтогенијом. Историја развијћа п.ш онтогенија у кичмењака зове се погрешно ембриологија. На тако развијеном органпзму излазп на видик све, што је наследством задобијено и све што су гвеговн преци за време свога жнвота ирилагођењем спољним утицајима, задобп.ш. Само ваља иматп на уму, да оно што су најстарпји претци задобили, најпре се и појављује у развптку једног организма, а оно што су доцнпја покољеља стекла, доцније излази на видик; најдоцније пак впђамо оно, што је у последњим генерацијама задобијено. Сам ток развитка биће кратак, где је мало од предака задобнјепо и где је према томе наслеђе било малено. Он је пак већн, где има више нодобности да се наследп од предака. Најнижи пак ступањ у развитку још је увек у јајету и може да се позна у његовим првим појавима у деоби јајета. Организам дакле у своме развитку ионавља све оне разне организације својих иредака, који су друкчије били организовани а иостеиено ирслази у такву организацију, која одгоовара његовим најближим иретцима. Ово понављање организације пли РаИпдепезгз даје нам слику кроз какве је ступњеве органпзам, прошао, што се развијао, као п шта је од својех предака наследио. У развитку се, дакле, огледа наследство. Међутим ваља правити разлику између задобијања подобности од предака и понављања (палингенезе) ових подобности у развитку једне нндивидуе. Ова је разлика у времену; јер док у првом случају задобијање подобностп н постепено преображавање органпзације бива у бесконачно дугом времену, кроз безбројне генерације, понављање нак ових преображаја, или палингенеза, бпва у онтогеннји релативно за врло кратко време. Онтогенију можемо директно ,ла посматрамо, док ностепени преображај органпзацпје у реду безбројнпх генерација можемо само да закључимо. Онтогенеза је, дакле, кратка и брза рекаиитулација свију оних стања, које је организам некада иретурио, наравно у кратком времену тако, да она преставља само основе (нацрте) оних преображаја, што пх је организам у читавом низу предака — у Филогенији — претурио. Али вреди овде поменути, да у органпзмима изналазимо покаткад п таковпх направа, такових органа, које у њиховпх предака нпсмо налазиди, који, дакле, представљају нешто страно у целом организму. Ова-