Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВД

335

пав, на коле се сада на .1азн. И тако, дакле, онтогеннји нам даје извод из историје развића читавог стабла једног организма. Ову историју стабла (Рћу1а) називамо Филогенијом. Основу Филогеније чини иалеонтологија наука о организмима, који су некада на земљи живели. Наравно да овај извод из историје развића не даје иотпуну слику пређашњпх стања, већ само надрт, али упоређењем овај нацрт постаје пластнчннји. Само што овом приликом, упоређујући поједине органе, не треба никад изгубити из вида целокупну организацију. Када у кичмељака, који имају атшоп нађемо на зиду горњег деда цревне дупље — у глави — бочне отворе, које (упоређујућп са Апатша) називамо шкржним отворима, онда из овог закључујемо, да су Атшо1а имади за своје претке Апапт1а. Дакде животпње, које су дисале шкргама морале су бнти претци Лтшо(,а; јер само су од њих и могди АтпЈо1а наследити ове направе за дисање. Али ако пођемо даље, наћићемо, да су АтрМћ1а, која кадшто, само за неко време, продазно, имају шкрге, ближе Атшои-ма по рибе. Из овога можемо да закључимо, да су у Фидетичком развијћу амниота постојали слични односи, које палазимо у амФиба. Ако би пак даље упоређивали и тражиди обдике, којн су праоци појединих одељака живих амФиба, нашшш бн на тешкоће, које нам показују, да су неаотиуне сведоџбе, што нам их даје филогенија. Али и ако је Фидогенија животињских облика, што више не живе — иалеонтологија — непотпуна, ипак се неке празннне дају попунити онтогенијом. Из свега овога мора се закључити, да ваља ембриолошка идн онтогенетска и падеонтодошка Факта спојити у логичну везу са Фактима, што нам их даје Анатомија, те да тако можемо ударити темељ Филогенији, на којој се Упоредна Анатомија нодиже у научну зграду. Уиоређење органа, Хомологија. Ми смо раннје поменули, да се Упоредна Анатомија не бави испитпвањем анадогије већ хомологије органа, јер се у хомодогијп огдеда ближе или даље сродство органпзама. Тиме пак нећемо да побпјемо вредност анагшгије органа; јер нам ове помажу да разумемо промене, које су хомологпи органи претрпеди п с тога је аналогија неонходно потребна за оцењивање хомологије органа. Упознавање пак хомологије органа наилази на све веће тешкоће, што су удаљенији одељци, из којих смо узели објекте- за испитивање, јер су и органи у овим случајевима јаче промењени п развијени. С тога је ради испитивања хомологије органа потребно тражнтп п нспитивати и каузалне моменте, који изазивају мењање органа. А иошто су каузални моменти у тесној вези са променом Функције органа, то овај посао спада у Физиологију. Хомодогије дедимо по Ое^енћаиег-у у две гдавне групе: у опште п посебне, према томе да ли упоређујемо органе једне и исте жнвотпње (обртње, удове и т. д.) међу собом или са другим животињама.