Prosvetni glasnik

НАУКА П ПАСТАВА

341

сматрају ствари око ссбе, и упутити их да сазнаду, какву наставу они сами могу добити од иредмета који их окружују. Једном речју, треба наставити а не ирекинути наставу коју су она добила од ирироде, пре но што су у школу пошла. И .још је боље, ако се та знања буду стпцада узгредно, без велике систематпчности и ситнпчарења, онако како их природа даје. Деду привдаче облици појединих предмета, бо.ја, упо. треба, тврдоћа, постанак и т. п. и упућујући их пажљиво у томе, њима се задовољава потреба за сазнањем и богати им се дух не само Фактима но и способношћу посматрања и суђења. Поћи од најближе стварности и тиме изазвати пнтелектуалну пницијативу у деце, у место да се сузбије догматизам; научиги децу не речма и појмовима, већ искуству и посматрању; упутити их да се заинтересују стварношћу и да сазнају нстину; не одвојити науку од жнвота, те да она не изгледа као засебан свет, већ као плодан плод мудрог живота — то је основна, главна метода наставе. Не треба да у науци буде ничега чисто аистрактног и конвенционалног, веЛ да се она рађа иросто, ириродно и сионтано иред очима ученичким. 'Го су начела умног образовања означена у , општим упуствима". За морално васпитање школа може учгшити много, ако јој породица помогне. Не треба све очекиватп од наставника, јер деца више живе ван школе но у школи. Морално васпитање у првом реду ностиже се умним усавршавањем, јер да се добро ради, треба добро да се мисли. Знање, п ако није извор моралне акције, оно је њен управљач. Објективно знање обасјава н осветљује душу својом светлошћу, допрпноси јасности извеснпх тамних осећања и ојачава моралне инстннкте. Што је интелигенција јача, у толико нас она боље води; и највећа услуга што је школа може учпнити души детињој, састоји се у усавршавању његова духа. Једном речју: што годје дух иросвећенији, то боље иојима корисност часног живота и иоштеног рада. 'Гако се ради с моралним одгајењем у породици, па тако треба продужпти и у школи, поступно замењујући непосредап утилитаризам, широким друштвеним моралом, који је на крају крајева ипак утилптаран Не треба у почетку узимати у обзир узвишене идеале чистога морала, јер неће бити успеха. Боље је скромно а поуздано, него смело п са силним полетом, па са опасношћу разочарења и неуспеха! Срећа у часности, стара девиза стојичког морала, може= послужити и школи у њеној морализаторској улози. Ипак, школа не може много: време је кратко, заузето умним васпи> тањем а број деце велики. Нема се времена за теоријско разлагање а није ни потребно — већ ваља иретходити иргшером. Шта вреди прнчати деци о доброти а бити неваљао, или о благости а бпти љут, нли о углађености а бити суров, или о тачности а бити неуредан? Деца боље памте Факта но речи, и сва добра поука пропада пред лошим примером. Ако, међутим, пример хармонише с поуком, вр.шне наставникове