Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

415

Шта излази из тога? Дете тежи нечему и то изражава. Његови покрети и гласови имају, дакле, циља; они су мамерни, јер дете њима саопштава своју пожуду. А како је дошло на то? Узрок ћемо потражити у вези представа. Оно је већ више пута било гладно и услед тога плакало; тада је мати долазила и давала му је хране. Честим понављањем ових нојава у његовој свести је постала ова веза (низ) представа: 1. осетак глади, 2. осетак дреке, 3. осетак храњења и ситости. Чим постане свесно прве представе, појављује се и друга; дете дречи с тога, што зна, да ће га после тога нахранити. Тада је дрека намерна\ њен је циљ умирење глади. 4. Давање имена. На скоро дете долази дотле, да може да каже, чему тежи; у почетку казује гласове, које често разуме само домаћа чељад, а доцније и речи, да би тиме означило играчку, млеко, воду или какву посластицу и да би добило то, за чим жуди. Овим отпочиње ирави говор; а то је опет последица асоцијације, јер се представа жељеног нредмета везује с представом гласа и с тога се узајамно могу да репродукују. Првобитно непотпуно говорење деце се побољшава тиме, што им домаћа чељад полагано и разговетно казује имена ствари. Нри томе дете не слуша једино гласове, већ пази и на покрет уста онога, који говори. 5. Граматички говор. Доцније дете впше не изговара једино имена, већ говори, н ако у почетку непотпуно, реченицама: Миша гладан, Миша башта иде, мама ајд, тата вичи. Опхођењем с укућанима, који добро говоре, и нарочитом наставом мало по мало се говор детињи ослобођава својих недостатака и дете бива у томе све извежбаније, да своје мисли искаже у добром језичном облику. Тада се и именовани изражаји претварају у ове реченице: ја сам гладан; ја хоћу да идем у башту; мамо, ајде и ти са мном; хоћемо тату да вичемо. Понављаље и примена. Колико пернода можемо да разликујемо у развитку језика? Који је првп? Какве последице пма дрека? Како се зове други? Како почнње саопштавање? Какве узроке има оно? Чпме почиње ирави говор ? Како да објаснимо то? Како се учи дете граматичком говору ? Да ли је добро, да родитељи подражавају погрешном говору дечјем? Да ли се мора поправљати и језик ученика? Како мора учитељ при томе да поступа? 28. Интелектуално чуство и жудња Мишљење почива на репродукцији представа. 0 пријатном чуству, које се јавља кад је репродукција брза и лака, и о непријатном чуству, кад је стара и непотпуна, било је већ говора у 13. одељку. Овде ћемо упознати једно чуство, које се јавља као последица расуђивања; ми га обично зовемо интелектуално чуство или чуство истинитости.