Prosvetni glasnik

НАУКА' И НАСТАВА

419

знаве). Обоје служи учвршћавању онога, што је научено, и иеђусобном везивању старих и нових представа. Савдађивањем преирека, побпјањем примедаба, навођењем раздога, доказивањем тврдња задобијаученик већу одређеност и сигурност у мишљењу. Лримена онога, што је научено, иовеЛава, дакле, духовну окретност и оштроумље у ученику. Многостраност. Немогућно је задобити знања и разумевања у свему, али је такође доше, да се човек ограничи само на једну сгруку. Известан степен општег образовања мора да добије сваки човек. С тога је за развој разума и хармониско образовање духа потребна извесна многостручност, као што се находи заступљена у разним предметима народне школе. Најближи диљ наставе у народној школи јесте многостран интерес, који ученика води к многостраном знању. Понављање н нримена. Које духовне радње нотпомажу развнтак разума? Шта у томе донрнноеи опажање? На којн начин то мора бити? Какву вредност има честа репродувција нредстава ? Где је прнлнка за то? На чему се заснпва фантазија? Зашга је фантазија потребна? Како бива образовање појмова? Какво значење има то за образовање разума? Зашто се стечена знања морају и прнмењивати? Које се особине духа стварају честим примењпвањем онога, што је научено? Како лостиже човек многострани развитак свога разума? Б. ЕСТЕТИЧКА СВЕСТ 30. У1епо Видели смо, да расудак може да буде истинит илд аогрешан. Сад хоћемо да истражујемо, кад можемо каквој ствари придати особнну „ лепо". Просто. Ако погледамо једну тачку, једну праву динију, једну боју; ако чујемо само један глас или један тон, то још нисмо побуђени, да кажемо: „ово је лепо". То долази одтуда; што овде имамо аросте представе, т. ј. такве, чију садржину сачињава само један члан. На оваким представама, дакле, као што су ове у примерима, не находимо оно, што чини лепоту. Из тога следује, да оно, што је лепо, нема основице у садржини представа, јер и најпростије представе имају извесну садржину. Један звук, један тон може да буде чист, али још не и леп. Пријатно и лепо, дакле, треба разликовати једно од другог. Сдоженост. Могу се представити тачке у групи, или више линија, које чине какву правилну Фигуру, коју посматрамо са допадањем. Тако исто слушамо с допадањем разне комбинације тонова, н. пр. терцу, трозвук, песму у више гласова. Л.епо издекламована песма, поглед на ружу, киту цвећа, лепу зграду, предео — чини нам задовољство. Заједничко је код свију ових представа, што су све сложене. Њихова садржина се састоји из више чланова, којп скупа чине целину.