Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

421

део; тако н. пр. н&ходимо да кржљаво дрво и сива, гола пешчана површина нису лепи. Што иак уметност ствара, то мора да је деио, јер иначе то не би била, уметност; стварање ружних облика не заслужује више нме уметности. Уметност може да нобољша природу, ако скупља, што се у природи налазп разбацано (п. пр. при сађењу градина и шеталншта). Тако и слике (ликови) Аполона и Венере по лепоти превазилазе облике правих људи. Уметничка је лепота веома разнолика. Ако уметност ствара телесне облике, зове се образовна уметност (зидарство, вајарство, сликарство); ако пак ствара облике тонова, то се зове тонска уметност; уметност, која може да представи лепоту у језичним облицима, зове се иесничка уметност. Понављање и примена. Које иредставе нису лепе? Какав може да је осетак једног јединог тона? На којим се тек представама може лепота да опази? Шта се код слозкених представа разуме под именом облик? Које облике разликујемо? Шта су естетични облици? Кад велимо за облике да су лепи? Кад пак да су ружни? Чиме су облиди лепи? Које су области лепога? Јесу ли сви природни облици лепи? Пример! Шта бива с тога помоћу з г метности? Шта разумевамо иод именом уметност? Шта је уметннк? Шта је уметничко дело? Кад се уметпост назива образовна, кад тонска, а кад несничка? Расцеиљен раст муњом није леп, али на слици може тај исти предмет да је леп, како се може то објаснити? 31. Чуство лепоте Естетичка чула. Лепота се опажа; ми је гледамо на слнци, споменику, цркви, цветној лехи, Фпгури; ми је слушамо у песми, декламацији, Моцартовој сонати. Да ли је пак можемо и окусити у каквом јелу или омирисати на каквој кити цвећа, или опипати на металу или мрамору? „Не!" гласи наш одговор, „што кушамо јесте за нас угодно илп неугодно, што миришемо такође, што пипамо чак често ни једно од обојега". — Такође се не може назвати лепом ни комбинаццја осетака укуса, воњања или додира, п. пр. следовање разних слатких или сланих укуса, разноликих мириса или разноликих степепа топлоте. Видимо, дакле, да од наших чула само вид и слух могу зато послужити, да се лепота опази, због чега се и називају естетичкгш чулима. Онај, који је рођен слен и глув, нема „чуло за лепоту"; он не може, дакле, задобити представе природних и уметничких лепота. Естетичко чуство. Мало дете заиста види око себе ствари и чује многе гласове, али при своме гледању или слушању не даје никаква знака о каквом прпјатном или непријатном чуству. Али неколико година позније распознаје лепе и ружне хаљине, лутке, куће, слике; такође са задовољством слуша свирку и песму. Чему се учимо из тога? Самим гледањем и слушањем се још не опажа лепота. Од куда је то? Ко прп опажању не пази делове поврпросветни гдаоник, 2, 1900., 28