Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

761

платан стан. Два најстарија ректора имају уз то по 400 кр. додатка. ПроФесори (океПоегеге) имају плате 3200 кр. с три додатка од но 400 кр. (према годинама службе) а суиленти (ас1јипк1ег) 2200 кр. са додацима. 400, 300 и 300 кр. (после 3, 6 и 9 год.). Директоре и проФесоре у општинским школама поставља министар просвете. Годипе службе рачунају се за повишицу као и у државним школама. г) Статистика Број државних школа — средњих и гимназија износио је у год. 1899—1900 14. Број општинских и приватних школа чије исиитне сведоџбе вреде као и државне износи 42 (средње школе) н 28 (гимназије), Оне су већином организоване и за мушку и за женску децу. Општине дају школама: стан, материјал школски, осветљење и огрев. Остале трошкове подноси држава. У шк. год. 1896—97 било је у јавним средњим школама (и гимназијама) 15729 учен. подељених у 847 разреда, са 613 наставника и. 409 наставница. У државним школама у 1896 — 97 шк. год. настава је за сваког ђака стајала 282 кр. а у општинским 124. (У 1875—76 овај је трошак износио 227,60 кр. и 128,40 кр.) у 1895. шк. год. укупан трошак износио је за државне школе 738,312 кр. Од те суме 36% добивено је од школских приреза, 41,6% дала је држава, 6,7% општина а 15,7 из других извора. За општинске школе исте године трошак је износио 758,292 кр. а од тога 53,4% било је од школских ириреза, 14°/ 0 од државе, 24% од општина и 8,6% из других извора. Поред ових школа постоје још општинске и приватне школе за дечаке и девојчице, али се у њима не полаже никакав испит. Оне имају шири и слободнији програм но средње школе. 1896. год. било их је 65 са 306 разреда, 3707 учен., од којих су 2751 девојчице и са 224 учитељице и 107 учитеља. IV Универзитет — научна друштва — музеји и т. д. Норвешка има само један унивеџзитет (у Христијанији). Основан је 1811. а отворен 1813. год. Тада је имао 11 проФесора, 3 лектора и 18 ученика. 1856. год. било је 22 проФесора, 11 лектора и 650 ученика а 1900. год. има 63 проФесора, 8 доцената, 10 помоћника проФесор. и 13—1400 ученика. По Факултетима (којих има 5), проФесори су овако подељени: теолошки Факултет има 5 проФ. правни „ „ 7 „ и 1 доцента медецински „ „ 14 „ „1 „ Факултет за књилгевност има • • • • 21 „ „4 „ „ „ природ. и математ. науке 16 „ „2 „ прооветни гласник, 2, 1900., 50