Prosvetni glasnik

192

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

велики песници подетицади иемачки иарод, сазрелајету на огњу Фихтеова идеализма брже и боље, но ма у ком другом универзитету немачком, јер ни у једној другој ведикој шкоди немачкој није немирни, суреваиви, често реводуционарни дух науке на својим крилима тако високо уздетео изнад обичних потреба живота, као у берлинској. Садашње наше друштво ио осковном, крајњем, материјалистичком иринципу своме, гледа чисто са неке висине на оне, који, еањајући само о ирлинама, мисле да цео нородични, друштвени, редигиозни и политички живот наш треба задахнути новим једним духом — духом чистога идеализма, духом који уз јеванђеље ствара еамо још животворна моК науке, поезпје и уметности. II томе се не треба чудити. Два најважнија Фактора у Стварању онога нодмдатка, који би тај дух прихватио, не иегују у својим недрима оне кдице, из којих би се тај дух могао развити. Садашња гимназија наша наставом и данас више хоће да утиче на разум, него на душу и вољу, и ако се зна, да није обидатост позитивних Факата оно, што јача интелекат и оштро суђење. У томе погдеду могдо би се много што шта замерити и средњој наставп великих народа. И у њих се кудтусом науке у тим шкодама не развија моћ самостадног суђења у оној мери, без које човек губп право, да буде самостална јединица у друштву, и у томе је сдаба страна њихове средње наставе. Фарадеј је, говорећи једном у Ераљевском Институту о менталном васпитању, рекао, да садашње друштво не само да не зна шта је то васиитање здравог суђења, него не зна ни колико је његово незнање. Та је сентенција сасвим тачна и ако мислим, да узроке тој појави не треба. као што је то Фарадеј истицао, тражити у слабом учењу позитивннх наука. Но све и да није апсолутна истина, да се гомидањем простих Факата не јача моћ суђења, ннак би гпмназији био у првом реду задатак то, да у омдадине наставом душу опдемени п вољу оснажи. Ко ио речима Шилеровим дотде дође „да разум свој појача на штету срца свога, томе највеће светиње нису светиње; томе човечанство, томе божанство нису ншига" и ја мислим, да би се у нашој прошлости могдо наћи много примера, којима би се то могдо потврдити. Ади морам додати одмах, да Шидерово гдедиште и ако је тачно, није потпуно. Иди, зар би ико могао и помисдити, да друштво .једно може напредовати уз потенцијадну, латентну енергију облагорођених чланова својих ? Иди, баш кад би се и могло узети, да се само васнитањем душе може подићи једно идеадно друштво, да ли није сумњиво, да ће тако друштво моћи живети у свету, који је по свима, • крупним и сит-