Prosvetni glasnik

19(3

П1'0СВЕТНИ ГЛАСНИК

лендски и неви новији енглески универзигети — ТЈшуегзИу Со11е^е и Кш^'< СоПеде у Дондону, или 0\\ т еп'8 Со11е^е у Манчестру — личе у нечему на старе енглеске, а у нечежу на немачке универзитете; белгијски и шведски универзитети личе на Француске универзитете; талпјански, холандски и руски универзитети су модиФикације неманко-француског типа; аустријски универзитети су у главноме копије немачких универзитета и т. д. На целокупан живот наших школа утицале су досад две струје: Француска и неманка. Енглеска струја нпје још захватила ни породични, ни друштвени, ни нолитички, па чак ни књижевни живот наш. Разуме се, да је живот њихових школа још мање могао прострујати нашу школу. Он управо својим тихим вибрацијама, као што ћемо видети, није дохватио ни обале континенталне Евроие. Ни на једној школи не виде се тако добро трагови социјалних и економских еволуција, као на енглеској. Енглеска се и у томе сасвим о,1,ваја од осталих земаља. Она је једина културна земља, која нема министарства просвете. Њихова централна управа нема никакве везе са животом њихових школа, њихов т. зв. ЂоагЛ ор еЗисаИоп стара се само за један део њихове основне наставе. Иначе се све њихове остале школе, иа и универзитети, развијају сасвим самостално, својом индивидуалном снагом, свака тако рећи по својој вољи. Истичући те прилике јавног школовања у Енглеској, каже 1мг. V. 81ет ово: 1 ) изгледа, као да је Енглеској задатак то „да покаже свету, шта може без владе учинити један даровиг и економски богат народ, а шта без ове не може". И као што је консервативна Енглеска најбоље сачувала своје традицијом наслеђене правце у унутрашњем и снољњем, политичком и домаћем животу свом, исто је тако она и у својим универзитетима више него пкоја друга земља на свету добро очувала елементе и живот старих, првих средње-европских универзитета. Кембрички п оксФордски универзитети су и дан дањи слободне корпорације, а у главноме заводи англикански, у којима и данас само ио изузетку може постати магистар или доктор онај, који јавно не би признао, да се држи одредаба оних 39 чланова, које њихова црква сматра као основу вере англиканске. ТВаци и старији чланови тих корпорација живе у заједници, свак у својој ћелији, као у каквом манастиру, старајући се о свему и држећи се тачп:о једном утврђеног норетка, а поредак утврђује већина, која својом снагом, кад и кад и својом самовољом, потпуно заповеда мањини. Ђаци бирају сами себи учител.е ({'.'еИош и Шогз), проФесора у опште нема много,

') 81ејп. НапдЉисћ &ег УегшаИипдвТећге 4. II. р. 143.