Prosvetni glasnik

НАУКД. И НАСТАВА

467

Због иоложаја, који заузима, Трмчиште је цело у присоју. Кроза њ не протиче ни једна река нити поток. У седу је само један извор, Трмчиште, којим се служи цел.о седо. Он се надази у десно од насипа, у потоку Первановцу, који тече северно од седа, кроз његов атар. Пошто бунара нема, а поточка се вода не употребљава за пиће, са свим је оправдан закључак, да је село извор везао за данашпе место и да без њега не би могдо овде опстати. У Трмчшпту је зими хдадније него у Крагујевцу, јер тада косом, на којој је оно, дере устока и север, пошто село од тих ветрова није ничим заклоњено. Кишу доноси северозападни ветар, који дува од Рудника. Снег пада од Аранђелова Дана, а одржи се обично до друге половине месеца Фебруара; дебљина му у средњу руку износи 30 см. Ора&е земље има село врло мало и то погдавито с десне стране испод седа, у непосредној бдизини његовој, управо иза самих сеоских кућа. То су незнатне њивице засејане кукурузом и пшеницом и нису у стању да исхране чак ни оне породице, којима припадају. Места на којима се надазе немају нарочита имена. Пашпака нема, јер нема ни стоке. По неко магаре представља сву имаовину богатијих становника овога сиромашног седа. Шума Трмчиште, која дежи одмах до села, на његовој источној страни, подељена је на забране; али ни један од њих не припада становницима Трмчишта, већ онима из окољних села или из Крагујевца. Сељани, да их тако назовем, веле да им .је земља добре родности и да једној иородици не би требало за исхрану више од 2 ха. њива, док околни сељани из Пчелице, Дивостина, Поскурица и т. д. потребују бар два и по до три пута више. Ово је лако разумети, кад се зна, да су становници Трмчишта све сами Цигани. 2. Тии. — Ово село на супрот свима осталим у Л.епеници сиада у села збијена тииа. Овај Факт постаје још интереснији кад му се дода и то, да је село ушорено —• једини случај у целој испитиваној области. То двоје збијеност и ушореност, у вези са циганским становништвом, чини ово село врло занимљивим; чини га управо гостом, коме нема места у шумадијској кући. Али тај гост није са свим случајно овде запао, њега су, као што ће се доцније видети, сами Шумадинци ставили У своју средину. Узроци који су изазвали збијеност овога села са свим су јасни. Они се виде у оскудици простора, на коме је Трмчиште; за тим у рђавом материјалном стању његових становника; и на послетку, у духу циганском, који воли дружбу и близину, а боји се самоће и удаљености. У решењу тога питања није, дакле, била од одсудна утицаја Физнчка