Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

495

Јупитер. При мерењу Јупитерове сјајности, ХбИпег је ишао овим путем. Прво је одредио однос између Јупитерове и Вегине сјајности; јер су подожаји њихови у доба када је он радио (Мај 1862, Април и Мај 1862, Септембар 1864) бп.ш веома подесни за овако упоређење. После овога поставио је однос између Вегине и Еапелине сјајности, те је на тај начин посредно редуковао сјајност Јупитера према Капели. Поставивши тачно ове односе, лако је сада бидо израчуиати однос између Сунчеве и Јупитерове сјајности. Процедурама сличним као и код Марса, дошао је најзад до вредности: СРЕД. СУУНЧ. СЈАЈНОСТ 5 4?2 000 000

ЈУПИТЕРОВОЈ У СРЕД. ОПОЗ. То значи: да је Сунце 5472 милијуна иута сјајније од Јуаитара, кад се овај находи у средњој оаозицији. Сатурн. Фотометриски радови са Сатурновом светлошћу, нису се могли онако лако извршити, као код досадашњих планета. Та тешкоћа долази од његовог прстена. Због тога је Сатурнова светлост испитивана овом методом само онда, када се ирстен његов није видео. Кад год је мерена светлост саме Сатурнове кугле онда, када се и прстен могао посматрати, увек се морало водити рачуна и о сенци, коју прстен баца на куглу и кугла на прстен. То је било отежано нарочито с тога, што се поуздано не зна састав тога прстена. Између многих претпоставака о овоме прстену, била је једна, која је узимала да он има и извесну количину своје властите светлости. И одиста, кад би било, она би у многоме спречавала Фотометриека испитивања самога Сатурна. Ну из спектроскопских резултата знамо, да ова претпоставка, као и још многе друге, не може никако постојати. Године 1862 2511пег је могао испитивати Фотометриски сјајност Сатурнову у интервалу времена између двеју Сатурнових епоха. Једна од тих епоха била је 18. Маја у 2° 48 т , када је Сунце потпуно стајало у равни Сатурновог прстена. Друга епоха била је 12. Августа у 20° 11 т , а тада је опет Земља стајала у прстеновој равни. Такојеовај аутор утим приликама одредио, сличним процедурама да је однос: СРЕД. СУНЧЕВЕ СЈАЈНОСТИ = 130 980 000 000 САТУРНУ БЕЗ ПРСТЕНА То значи: да је средња Сунчева сјајност веКа 130980 милијуна иута од сјајности Сатурна без ирстена. Резултати, до којих је 2б11иег о овој планети дошао, слажу се и са ранијим резултатима, које је 8е1с1е1 добио у годинама 1852, 1857. и 1858. То је у толико важније, у колико су обојица радили по сасвим другим методама и помоћу сасвим друкчијих Фотометара, што тврди да су основни принципи како тих метода, тако и инструмената, довољно иросветни гдасник, I вњ. 4. св., 1901. 34