Prosvetni glasnik

498

ПРОСВЕТНИ Г.1АС1ШК

Из досадашљега види се, да је за тачно израчунавање албеда неопходно потребно знати тачно изглед и састав иланетских површина. Како се то зна само код Месеца (а у неколико и код Марса), то се онда албедо за све планете у онште израчунава са претноставком, да су нм површине хомогене. Пошто пак не знамо поуздано, да ли су оне одиста равне или бреговите, то је онда јасно, да и нађена вредност њихових албеда није ирава, већ средња или привидна. Отуда ми и разликујемо две врсте адбеда: ираво и привидно. Право албедо представља ону вредставља кое#ицијента која је добпвена тек пошто су узете у рачун узвишице и иначе орограФска природа планетске површине. Привидно албедо преставља ону вредност од џ, која је добивена с нретпоставком, да је планетска површина хомогена, сходно ^ат1зег1-овим принципима. Према свему што смо до сада рекли о албеду и његовој зависности са реФлекторним планетским површинама, можемо још одмах знати да је право албедо израчунато само за јМесечеву светлост и површину. За све пак остаље планете израчунато је само привидно албедо. Ми ћемо у следећем, само у изводу саоиштити како се поставља Формула за право и привидно албедо. Из тога ће се најбоље видети и какве су количине у опште потребне за његово израчунавање. Да би у неколико ноказали и саму примену тих Формула израдићемо обе врсте албеда за Месец; јер је то двоје код њега једино и могуће извршити. Количина светлостн, која са Сунца пада управно на јединицу неке иовршине, престављена је Формулом: (^) = Јл 8Ш" 1] где 0 преставља ту количину светлости, Ј интензитет, ц привидни полупречник Сунчев. Еоличина светлости д, која се рефлектује са хомогене планетске кугле, на јединицу неке веома удаљене површине (н. п. Земље) изражена је у: 2 и Ј г 2 81П- и' , (1 == • (8111 V — V С08 У) Овде гј ' преставља привидни полупречник Сунчев, посматран са планете г прави полупречник планете, а В даљина планете од Земље; т пре-; ставља угао, који заклапа правац упаднога зрака са линијом вертикалнога круга, а теме тога угла налази се у центру Земљином. Ако са с означимо привидни полупречник планете, носматран са Земље, то је г ~ — вш с Кад ову вредност уведемо у горњу једначину за моменат опозиције (у = тт) биће: 2 ^ јХ.) 71 8Ш 2 а 8Ш 2 ц\ 6